Njih 73 odsto je iz Hrvatske, a 27 odsto ih je iz BiH. Interno raseljenih s Kosmeta je 210.000

BEOGRAD - U Srbiji trenutno živi 66.408 hiljada izbeglih iz Hrvatske i BiH i 210.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a najveći problem sa kojim se suočavaju su nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje, rečeno je na skupu u Beogradu.

Na konferenciji "Pospešivanje lokalne integracije izbeglih i interno raseljenih lica" izneti su podaci Komesarijata za izbeglice, prema kojima najviše izbeglih u Srbiju bilo je 1996. godine - 646.000, a 566.000 njih imalo je formalni status izbeglica.

Predstavnik Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Miodrag Rakić naveo je da se u Srbiji trenutno 66.408 lica vodi kao izbeglo, da je 73 odsto njih iz Hrvatske, a 27 procenata iz Bosne i Hercegovine.Rakić je, na konferenciji u prostorijama Crvenog krsta Srbije, objasnio i da je većina izbeglih tokom 90-ih godina dobila državljanstvo Srbije čime je izgubila izbeglički status, a manji broj se vratio u zemlju porekla ili otišao u inostranstvo.

On je naveo da je od 1997. godine do danas 252.000 izbeglica dobilo državljanstvo Srbije, s tim što se taj proces nastavlja i danas i podsetio da je status izbeglih lica regulisan posebnim Zakonom o izbeglicama.Rakić je izneo i podatak da u Srbiji ima oko 210.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, dok je na području Pokrajine registrovano više od 20.000 raseljenih."Brojni problemi onemogućavaju njihov povratak, a pre svega bezbednosni problem, pa često i ugroženost prava na život. Tu su i nerešena imovinska prava", objasnio je Rakić dodajući da se vrlo malo interno raseljenih vratilo na Kosovo i Metohiju, odnosno od 2000. godine do danas, oko 7.300 njih.

Dragana Dinić sa Instituta za političke studije iznela je podatak da je Srbija šesta zemlja na svetu sa trajnim izbeglištvom, da je prva u Evropi po broju izbeglih i IRL i da je 2002. godine u Srbiji bilo 388 kolektivnih centara, a ove godine ih je 36."Smanjen broj izbeglica je rezultat integracije u Srbiju, jer je više od 200.000 njih steklo državljanstvo, a 49.000 utičište u trećim zemljama", navela je Dinić dodajući da je njihova prosečna starost 40,5 godina.

Na konferenciji koju su, povodom završetka projekta "Pospešivanje lokalne integracije izbeglih i interno raseljenih lica", organizovala udruženja "Viktorija" iz Kragujevca, "Udruženje preporod plus" iz Kraljeva i "Društvo za mir, razvoj i ekologiju" iz Kraljeva predstavljen je i Vodič za socijalnu i pravnu zaštitu izbeglih i IRL u Srbiji.

Projekat je trajao mesec danas u Beogradu, Kraljevu, Kragujevcu, Batočini i Kniću, a njegov cilj je unapređenje i zaštita ljudskih prava izbeglica i interno raseljenih lica na celoj teritoriji Srbije i njihova bolja integracija u lokalnim zajednicama.Za potrebe projekta urađeno je i istraživanje koje je obuhvatilo 100 porodica u kojima je ciljna grupa bilo niže obrazovano stanovništvo i koje je pokazalo da 31 odsto ispitanih nerešeno stambeno pitanje vidi kao najveći problem sa kojim se suočava, 29 odsto kaže da je to materijalni položaj, a 25,5 nezaposlenost.

Čak 87 odsto ispitanih navelo je da nema informacije koja prava i usluge socijalne zaštite može da dobije u lokalnoj zajednici, a 74 odsto je reklo da oni ili članovi njihovih porodica nisu doživeli neki od oblika diskriminacije. Većina ispitanika, njih 41,5 odsto navelo je da moguće rešenje svojih problema vidi u zapošljavanju, 27 odsto dodelom kuće ili stana, 21 odsto dodelom donacija za započinjanje posla, a pet odsto dodelom građevinskog materijala.