Službe bezbednosti i policije u toku jedne godine pristupile 272.000 puta snimcima jednog mobilnog operatera u Srbiji

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je danas da su službe bezbednosti i policije u toku jedne godine pristupile 272.000 puta snimcima jednog mobilnog operatera u Srbiji.
Prema Šabićevim rečima, taj mobilni operater je na pitanja poverenika odgovorio da ne zna iz kojih razloga su snimci njegovih podataka korišćeni.

"Svi provajderi su dužni da bilo čije podatke o komunikaciji zadržavaju neko vreme, što je i u svetu prihvaćeno iz više razloga, s tim što su rokovi zadržavanja različiti i kreću se od šest meseci do dve godine. U Srbiji je taj rok 12 meseci", rekao je Šabić.

Šabić je govoreći na debati "Ljudska prava i službe bezbednosti", koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom, rekao da su ti podaci nešto što mnogo govori o nekom čoveku, pa čak i više od sadržine razgovora.
"Ono što je problem, jeste to što se ne može reći da su službe radile nezakonito. To je glavni problem. One su radila u skladu sa zakonskim rešenjima, ali direktno protivno Ustavu Srbije", objasnio je Šabić.

On je naveo da je reč o tome da je dopušteno da Vlada predlaže, a skupština usvaja zakone čije odredbe su ulazile u rešenja i ovlašćenja koja su kontraverzna sa stanovišta ustavnih garancija.
"U Ustavu Srbije postoji garancija vezana za tajnost kominikacija, koja jasno predviđa da jemči tajnost komunikacija i od nje odstupa iz dva razloga i po jednom osnovu. Razlozi su vođenje krivičnog postupka i zaštita državne bezbednosti, a osnov može biti odluka jednog jedinog organa a to je sud", rekao je Šabić.

U Zakonima o elektronskim komunikacijama, Vojnobezbednosnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji, prema Šabićevim rečima, ušla su rešenja koja su omogućavala ne samo rukovodiocima službi, već i licima koja oni ovlaste da pristupaju zadržanim podacima.
Narodni poslanik Dragoljub Mićunović izjavio je da je privatnost ključno pitanje individualnih sloboda.
"Bez privatnosti nema slobode. I prva stvar koju vam svaka diktatura uradi jeste lišavanje privatnosti. Prestajete da budete privatna ličnost, postajete javna ličnost, istureni ste svakodnevnoj kontroli, a samim tim i manipulacijama", istakao je Mićunović.

Mićunović je rekao da u Srbiji postoji tradicija da se ljudi bore za svoja prava, za nezavisnost individue, a izbore se za nedodirljivost tih službi.
"Tek kada one politički padnu, onda čujemo šta su radile i šta se događalo", zaključio je Mićunović.