Svakom pacijentu mora se objasniti zašto čeka i ne može se događati da u državnim institucijama neko ko plati koristi termin pre pacijenta koji je došao na red

NOVI SAD - Ministarka zdravlja Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas u Novom Sadu da svi pacijenti moraju znati sve informacije o svom zdravlju i pravima, kao i da moraju biti pitani da li prihvataju posledice određenog načina lečenja.

"Osnovna poruka Nacrta zakona o zaštiti prava pacijenata je da pacijent nije samo osiguranik i neko ko odlazi kod lekara da mu se pruži usluga, već je partner kada je reč o njegovom zdravlju i mora u svakom trenutku znati sve informacije o svojim pravima", rekla je Slavica Đukić Dejnović novinarima na pauzi javne rasprave o tom nacrtu zakona.

Prema njenim rečima, pacijent mora biti pitan da li prihvata posledice određenog načina lečenja i mora sam učestvovati u unapređenju svog zdravlja.

"Zato je važno uvođenje zaštitnika prava pacijenata, kojem još tražimo pravo ime kroz ovu javnu raspravu. Dobro bi bilo da on bude pravnik koji će biti edukovan za ovako važan posao", rekla je ministarka zdravlja.

Govoreći o Nacrtu zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, o kojem se danas takođe vodila javna rasprava, Slavica Đukić Dejanović je navela da će prinudno lečenje takvih osoba biti moguće samo pod određenim strogim kriterijumima.

"Do sada se organizovala prinudna hospitalizacija osoba sa mentalnim smetnjama, ali smo zakonom predvideli da prinudno bolničko lečenje može biti samo u slučajevima kada pacijent može ugroziti svoj ili živote ljudi iz okoline", rekla je ona.

Dodala je da će u roku od 24 sata takve osobe morati da pregleda tim lekara, a nakon toga sud će morati da izda rešenje o prinudnoj hospitalizaciji najduže do sedam dana, uz prethodno omogućavanje prisustva u sudnici osobe o kojoj je reč.

Prema rečima ministarke zdravlja, jedna od novina odnosi se na situaciju kada osobe sa mentalnim smetnjama moraju biti izolovane i vezane za krevet i zakon će morati da predvidi sve detalje u vezi sa tim postupkom.

Govoreći o listama čekanja, posebno za određene specijalističke preglede, Slavica Đukić Dejanović je uz napomenu da liste čekanja postoje svuda u svetu, rekla je najbitnije da one "budu logične i da uzmu u obzir dijagnozu".

"Ne sme se pacijentu pogoršavati stanje zato što čeka. Tu je suština i to moramo dovesti, u skladu sa kadrovskim potencijalom i opremom, u okvire koje odgovaraju evropskom proseku", rekla je ministrka zdravlja.

Uz ocenu da su liste čekanja u Srbiji nekada "bile jezive", Slavica Đukić Dejanović je ocenila da se svakom pacijentu mora objasniti zašto čeka i da se ne može događati da u državnim institucijama neko ko plati koristi termin pre pacijenta koji je došao na red.


O mamografima s japanskim ambasadorom

Đukić Dejanović je najavila da će s japanskim ambasadorom i donatorima uskoro razgovarati o problemu sa poklonjenim mamografima koji se u Srbiji ne koriste jer nema obučenog kadra.

Đukić Dejanović je novinarima u Novom Sadu rekla da je osnovni problem u tome što je oko 30 mamografa japanskih donatora podeljeno zdravstvenim ustanovama koje nemaju obučene radiologe i zato njihova iskorišćenost nije potpuna.

"Najozbiljnije radimo na tome da obezbedimo brzu edukaciju svih radiologa koji mogu raditi skrininge. Mi skrininge kod raka dojke ne radimo u dovoljnoj meri u Srbiji i neophodno je da oni budu neuporedivo češći, kod praktično svih žena", rekla je ona.

Precizirala je da je ovaj problem najizraženiji u malim sredinama, gde osoblje ne zna da radi skrininge na mamografima, zbog čega nisu svi mamomgrafi u funkciji.

"Sa japanskim ambasadorom i donatorima imaćemo ovih dana konkretne razgovore, ali je šteta što je prošao veliki vremenenski rok, a da edukacija kadra i organizacija zdrastvenih ustanova nije obezbedila pokrivanje svega toga", rekla je Đukić Dejanović. Iz Japana je u Srbiju stiglo 30 analognih i dva digitalna mamografa, radi unapređenja zdravstvenog sistema Srbije i sprovođenja Nacionalnog programa "Srbija protiv raka".

Projektom je, pored aparata, obuhvaćena kompletna prateća oprema, a bila je planirana i edukacija stručnjaka iz Srbije u Japanu.