U slučaju dva hrvatska generala i Ramuša Haradinaja međunarodna zajednica sebe je osramotila kada je donela ovakvu presudu

BEOGRAD - Vratimo se sebi!
- Trebalo bi da imamo na umu reči patrijarha Pavla: „Ponižavati nas može svako, ali da nas ponizi ne može niko. Samo mi sami sebe, svojim delima i svojim postupcima, možemo poniziti i osramotiti.“ U konkretnom slučaju međunarodna zajednica sebe je ponizila kada je donela ovakvu sramnu i nepravednu presudu - kaže u intervjuu za Kurir episkop jegarski dr Porfirije odgovarajući na pitanje da li je presuda haškog suda hrvatskim generalima i Ramušu Haradinaju još jedno u nizu poniženja za Srbe.

♦ Kako će se proslaviti 1.700 godina Milanskog edikta? Imate li informaciju da bi papa Benedikt XVI ipak mogao da dođe u Srbiju?
- Proslava Milanskog edikta, pre svega, proteći će u liturgijskom slavlju, sabiranju svih nas oko Hrista, koji nam je tim ediktom bio dat u slobodi. Takođe, očekujemo brojne događaje duhovne, kulturne i naučne sadržine. O eventualnoj poseti pape nemam nikakvu informaciju.

♦ Posle smrti bugarskog patrijarha Maksima ispostavilo se da je od ličnih stvari imao samo nekoliko sitnica. Neki naši crkveni velikodostojnici voze najluksuznije automobile, svoje odaje okovali su zlatom...?
- Ljudi gledaju lica, a Bog srca. Ni bogatstvo ni siromaštvo ne obezbeđuju ulaznicu za Carstvo Božje. Postoje naizgled siromašni, a iznutra, svojim egom, prebogati ljudi, kao i obrnuto. Nije li jedna Studenica, kao centar srpske duhovnosti i kulture, takođe bila zlatan luksuz svog vremena? I nije li i Sveti Sava istovremeno bio potpuno siromašan duhom? Za neku lekarsku intervenciju potreban je čak i helikopter, za drugu - samo utešna reč. Strana mi je filozofija palanke. Moje duhovno i teološko obrazovanje i savest ne dozvoljavaju mi da govorim konkretno o konkretnim pojedincima. Naime, nemam uvid u unutrašnji odnos i raspoloženje prema onome što neko ima ili stvara. Bog je jedini srceznalac. Njemu ćemo svi dati odgovor za sve što jesmo i što činimo. Patrijarh Maksim i naš patrijarh Pavle jesu divni primeri, koje nisam dostojan da komentarišem.

♦ Ništa bolja situacija nije ni na ličnom planu svakoga od nas. Veliki broj ljudi u kreditima, rade po celi dan i nemaju vremena za porodicu. Kako onda vaspitavati decu?
- Danas je krst života zaista postao težak. On snažno pritiska pleća ljudi svih uzrasta. Međutim, pojave koje pominjete odvajkada postoje. Nikada nije bilo lako rađati, pa ni vaspitavati decu, čuvati ih od ulice, pa i iskušenje droge. Suština vaspitanja počiva u centru čovekovih grudi, u izrazu njegovog lica na krsno-vaskrsnom putu života; jer te znake mladi mnogo bolje razumeju od svakog udarnog naslova, od svakog bez napora stečenog luksuza, koji ih može navesti na prividno lakši put života. Bez dubinskog opredeljenja za jevanđelske vrednosti nema zdravlja ni pojedinca ni zajednice. Stoga se moramo vratiti proverenim vrednostima, onima koje bi se danas mogle smatrati čak i anahronim. Postoje vrednosti koje su trajne. U pravu je Stojan Novaković, koji kaže da bez tradicionalizma i izvesne doze konzervativnosti nema ni novog, ni pravog napretka u budućnosti. Moramo se vratiti sebi!

Pre svega, budimo ljudi

♦ Pre nekoliko dana navršile su se tri godine od upokojenja srpskog patrijarha Pavla. Šta vam je od onoga što je govorio najupečatljivije?
- Još kao mlad monah, u đakonski čin uveden sam rukom blaženopočivšeg patrijarha Pavla, koji je na mene ostavljao snažan utisak samom svojom pojavom, gromoglasnijom od svake reči. Kada me već pitate za reči, smatram da njegov kratak i jasan poziv „budimo ljudi“ pogađa suštinu Jevanđelja Hristovog, po kojem je patrijarh živeo. Hajde pre svega da budemo ljudi i kao takvi ophodimo se prema svetu koji nas okružuje! Budimo i postanimo ljudi i prema meri onog Čoveka koji nam je dat u ličnosti Hristovoj.

Nađimo se u liku belog anđela

♦ Kako SPC gleda na evropske integracije?
- Ako ostanemo verni sopstvenom duhovnom i narodnom biću, ispunićemo najbitniji princip bilo kakvog integrisanja, inače nam nikakva zastava neće osigurati identitet unutar multikulturnog mnoštva. Dakle, svi mi, a najpre narodne vođe treba da prepoznajemo svoj lik u belom anđelu iz Mileševe ili na sopoćanskim freskama. Verujem da tako jeste.