Sećanje na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put došla u Jerusalimski hram

Pravoslavna crkva slavi Vavedenje, uspomenu na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put došla u Jerusalimski hram.

Vavedenje je slava manastira Hilandara, kao i mnogih porodica.

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas obeležavaju praznik Vavedenja, koji simbolizuje dovođenje trogodišnje Marije u Jerusalimski hram, a Vavedenje je i slava manastira Hilandara.

Po hrišćanskoj legendi, uvođenje (vavedenje) Bogorodice u hram pratila su, osim roditelja Joakima i Ane, mnogobrojna rodbina i prijatelji koji su tri dana putovali od Nazareta do Jerusalima.

Na vratima hrama dočekao ih je starac Zaharija, otac Jovana Preteče, koji je Mariju uveo ne samo u hram, već i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da uđe samo prvosveštenik. Marija je u hramu ostala devet godina.

Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su odlučili da je udaju za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu. Tako su, po predanju, zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.

Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu te je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala bogu.

U narodu se Vavedenje naziva i Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju.

U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, to je i dan koji svetkuju stočari.

Prema narodnoj tradiciji u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva - vedro nebo obećava dobru letinu.