Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) saopštio da je oko 30 odsto ispitanih uzoraka kukuruza u tom institutu sadržalo aflatoksine u nedozvoljenim granicama

NOVI SAD - Oko 30 odsto ispitanih uzoraka kukuruza u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu sadržalo aflatoksine u nedozvoljenim granicama.

Visok nivo toksina posledica je nepostojanja kontinuiranog monitoringa, ističe direktorka instituta Jovanka Lević.

Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) saopštio je da je oko 30 odsto ispitanih uzoraka kukuruza u tom institutu sadržalo aflatoksine u nedozvoljenim granicama.

Rukovodilac laboratorije u FINS-u Pavle Jovanov rekao je da je u njihovoj laboratoriji do sada pregledano oko 130 uzoraka ovogodišnjeg roda kukuruza i da je u 60 odsto utvrđeno prisustvo aflatoksina, od čega je u 30 odsto uzoraka vrednost bila veća od dozvoljenih 0,05 miligrama po kilogramu.

Prema njegovim rečima, takav kukuruz bi se trebao razblažiti mešanjem sa zdravim kukuruzom ili tretirati određenim preparatima, dok se uzorci u kojima su koncentracije toksina znatno veće mogu iskoristiti za proizvodnju biogoriva.

Jovanov je naveo da je osnovni problem taj što u Srbiji, za razliku od zemalja Evropske unije, ne postoji monitoring tokom godine, jer bi se u tom slučaju problem mogao sanirati znatno ranije.

Takođe je rekao da u Srbiji ne postoji ni jasan pravilnik oko uzimanja uzorka koji će biti analiziran u laboratoriji, ali svi proizvođači koji donose kukuruz na analizu mogu dobiti precizna uputstva na koji način da uzmu uzorak.

"Najveći problem je doneti reprezentativan uzorak, jer on treba da obuhvati što veću površinu", rekao je Jovanov i dodao da se u EU uzima znatno veći uzorak od kojih se pravi više manjih i nakon analize određuje srednja vrednost prisustva aflatoksina.

Direktorka FINS-a Jovanka Lević rekla je da se u zemljama EU radi monitoring procene stanja, kako bi se na vreme predvidele posledice suše i uradila prevencija.

"Da je Ministarstvo poljoprivrede Srbije imalo novca za monitoring, do ovoga verovatno ne bi došlo, jer je kontinuirani monitoring osnovni problem kod nas", rekla je Levićeva i dodala da je jedan od problema taj što u Srbiji ne postoji i nacionalna referentna laboratorija za analizu mikotoksina.

Prema njenim rečima, u Srbiji nisu sve laboratorije akreditovane za analizu mikotoksina, dok one koje su akreditovane, ne mogu da utiču na način uzorkovanja, što za rezultat ima teško dokazivanje prisustva mikotoksina.

"Na svu sreću, fabrike stočne hrane redovno ispituju u svojim laboratorijama prisustvo mikotoksina i vraćaju sav neispravan kukuruz", rekla je Levićeva i navela da se u fabrikama stočne hrane redovno koriste preparati za ublažavanje porisustva toksina.