KRVOPIJE: Tata i sin Mišković opljačkali putare za tri milijarde dinara

Marko Mišković postao vlasnik skoro polovine PZP Niš nakon što Milo Đurašković nije platio prvu ratu sumnjivog kredita uzetog od firme „Hemslejd“ Miroslava Miškovića

Miroslav Mišković, vlasnik kompanije „Delta“, za nekoliko dana biće ponovo pozvan na saslušanje u Upravu kriminalističke policije da bi objasnio kako je s Milom Đuraškovićem i svojim sinom Markom Miškovićem privatizovao preduzeća za puteve (PZP) Niš i Beograd, saznaje Kurir.

Ovaj deo istrage protiv najbogatijeg Srbina biće usmeren na kredit koji je Miroslav Mišković preko Delta banke dao Milu Đuraškoviću kao fizičkom licu da privatizuje PZP Niš, a zatim i kroz kreditiranje PZP Niš preko kiparske ofšor firme „Hemslejd trejding limitid“, koja je vlasništvo Miroslava Miškovića.

Kako su radili

- Preko kredita iskorišćenog za privatizaciju PZP Beograd, a onda i kroz vlasništvo „Mera invest fund BV“ Marka Miškovića u kapitalu PZP Niš, Miroslav Mišković, Marko Mišković i Milo Đurašković ostvarili su ukupnu korist od oko tri milijarde dinara. Nakon toga su PZP Niš ostavili u blokadi, što je dovelo do stečaja tog preduzeća - kaže sagovornik iz istrage i objašnjava kako je sve išlo: Milo Đurašković je 4. februara 2003. godine kao fizičko lice privatizovao PZP Niš, čija je kupoprodajna cena oko 350 miliona dinara (5,6 miliona evra po tadašnjem kursu), a pare za to dobio je i od Delta banke.

- Đuraškovićevo privatizovano preduzeće PZP Niš je 9. marta 2005. godine s Miškovićevim „Delta M“ i „Emisio broker“, čiji je vlasnik takođe Milo Đurašković, zaključili su ugovor o konzorcijumu radi privatizacije PZP Beograd - kaže sagovornik Kurira. Kako je konkurencija bila oštra, morali su da našteluju tender da bi osigurali kupovinu. Naime, glavni uslov za učešće u privatizaciji bio je da učesnik mora da ima poslovni prihod od najmanje 50 miliona evra u 2003. godini.

Tenderska prevara

- Taj uslov nikada ranije niti kasnije nije zahtevan ni pri jednoj privatizaciji putarskog preduzeća. A taj uslov od svih srpskih firmi zadovoljavao je jedino „Delta M“ (vlasništvo Miroslava Miškovića). Drugi postavljeni uslov bio je onaj koji je ispunjavao PZP Niš, a to je da se učesnik pet godina u kontinuitetu bavi izgradnjom saobraćajnica. Epilog je privatizacija PZP Beograd 23. juna 2005. godine - navodi naš izvor.

Da je formiranje konzorcijuma bilo samo maska kako bi Đurašković došao do još jednog putarskog preduzeća ukazuje izlazak „Delte“ iz konzorcijuma, tako da je na kraju kupoprodajnu cenu platio samo PZP Niš. I to tako što je PZP Niš uzeo kredit kod Miškovića, to jest njegove firme „Hemslejd“, u iznosu od 23 miliona evra s kamatnom stopom od tri odsto. Razliku između 23 miliona evra i 19 miliona evra, koliko je koštalo preduzeće, potrošili su da plate deo privatizacije PZP Kragujevac.

- Taj ugovor dat je bez čvrstih garancija. U ime kreditora potpisao ga je Miroslav Mišković - navodi naš sagovornik.

Preplaćen kredit

Međutim, nakon kupovine PZP Beograd, tačnije 14. aprila 2006. godine, došla je na naplatu prva rata kredita uzetog od „Hemslejda“ koja iznosi devet miliona evra. Đurašković navodno nije uspeo da to da plati iako je kredit po ugovoru mogao da se izmiri u periodu od pet godina.

Na ovaj način se na mala vrata na ime te neisplaćene prve rate u vlasništvo PZP Niš uvodi firma Marka Miškovića - „Mera invest fund B. V.“ sa Holandskih Antila. On na taj način dolazi do 47,59 odsto ove putarske firme, a samim tim i u vlasništvo PZP Beograd. Novac od kredita, po odluci UO PZP Niš bio je namenjen kupovini opreme, a ne za plaćanje PZP Beograd.

- Dve godine kasnije PZP Niš isplatio je ceo kredit „Hemslejdu“, ali umesto 25 miliona evra, koliko je iznosio dug s kamatom, „Hemslejd“ je dobio milion i po evra više. Ubrzo po vraćanju kredita i „Mera investment“ izlazi iz vlasničkog udela u PZP Niš.