Po utisku o korupciji Srbija je najlošije rangirana od svih zemalja bivše SFRJ - sa ocenom 39 na 80. je mestu

BEOGRAD - Srbija je stagnirala na godišnjoj listi Transparensi internešnela koja meri percepciju korupcije, saopštio je predsednik organizacije Transparentnost Srbija (TS) Vladimir Goati predstavljajući najnovije rezultate koji se danas istovremeno objavljuju u celom svetu.

Prema novoj metodologiji, Srbija je ocenjena sa 39 poena od 100. Nova metodologija predviđa da su zemlje ocenjene sa 100 veoma "čiste" po pitanju percepcije korupcije dok su one sa ocenom 0 veoma korumpirane.

Po percepciji (utisku) o korupciji Srbija je najlošije rangirana od svih zemalja bivše Jugoslavije - sa ocenom 39 nalazi na 80. mestu, što je pet mesta iza Crne Gore, osam iza BiH, 11 iza Makedonije i 18 mesta iza Hrvatske. Od bivših republika SFRJ najbolje je rangirana Slovenija koja se nalazi na 37. mestu sa skorom 61.

Kao glavne probleme Srbije, predstavnici TS naveli su kršenje antikorupcijskih zakona, narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem kontradiktornih i nejasnih odredbi, vaninstitucionalnu moć političkih stranaka na rad javnog sektora, neuređeno lobiranje, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljne kapacitete organa koji vrše nadzor nad primenom zakona.

Prošle godine Srbija je bila na 86. mestu sa indeksom percepcije korupcije od 3,3. U 2010. godini Srbija je delila poziciju između 78. i 84. mesta sa Kinom, Grčkom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom, dok je 2009. godine bila sama na 83. mestu.

Ove godine na prvom mestu sa ocenom 90 nalaze se Danska, Finska i Novi Zeland, dok je na drugom mestu Švedska sa 88 bodova.

Najslabije su rangirani Avganistan, Severna Koreja i Somalija sa osam bodova dok je pretposlednje mesto zauzeo Sudan sa 13 od maksimalnih 100 bodova.

Indeks se pravi na osnovu 13 različitih istraživanja i studija, koje ispituju mišljenja stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi. Meri se stepen u kojem se opaža korumpiranost javnih službenika i državnih funkcionera.

Ispituje se percepcija, odnosno opažanje a ne činjenice, to jest broj osuda za korupciju ili broj tekstova u medijima.
Indeks ne odražva stepen napora uloženih u borbi protiv korupcije ili postignutih rezultata u borbi protiv korupcije, ukoliko oni nisu doveli do promena koje se opažaju u praksi. U 2012. godini rangirano je ukupno 176 država ili teritorija, što je sedam manje nego 2011. godine.