Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu

Danas je Sveti Nikola, koga Srpska pravoslavna crkva i vernici slave kao jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.

Procenjuje se da oko polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC-a. Posvećeno mu je više od 600 crkava.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma - 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca dobijaju poklone ako su bila poslušna. Zaštitnik je grada Amsterdama.

Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana.
Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, "proizveo" za sveštenika grada Mira.

Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.