Grad Beograd 44 odsto depozita čuva u Banci Intezi, nastaloj iz nekadašnje Delta banke Miroslava Miškovića, koja je dala kredit njihovim zajedničkim novinama Pres

BEOGRAD - Umešno.
Budžet Grada Beograda za 2012. godinu iznosi 99,8 milijardi dinara, od čega se 44 odsto u vidu depozita čuva u Banci Intezi, koja je jedan od klijenata firme „Dajrekt medija“ gradonačelnika Dragana Đilasa. Gruba računica pokazuje da je Đilas 43,9 milijardi dinara Grada Beograda smestio u banku koju zastupa njegova firma, preciznije čiji profit ide u njegov džep.

Zanimljivo je da se Đilas opredelio baš za Banku Inteza, koja je nastala iz nekadašnje Delta banke Miroslava Miškovića, nedavno uhapšenog vlasnika „Delta holdinga“, inače Đilasovog bliskog poslovnog saradnika.

Mišković je, naime, 2004. prodao Delta banku italijanskoj finansijskoj grupaciji Inteza, ali su tamo na visokim položajima i dalje ostali njegovi ljudi. Da su Đilas i Mišković poslovali zajedno upravo preko ove banke, najbolje pokazuje nedavno ugašeni list Pres, čiji su vlasnici bili Đilas i Mišković, a koji je dobio kredit od Banke Inteza! Inteza Miškovićevim i Đilasovim novinama pozajmljuje četiri miliona evra. Na tužilaštvu je da utvrdi da li u ovom slučaju ima „trgovine uticajem“. Podsetimo, u članu 366. Krivičnog zakona Srbije piše:

- Ko zahteva ili primi nagradu ili kakvu drugu korist za sebe ili drugoga, neposredno ili preko trećeg lica, da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.


Kovačević: Banka na dobitku, Grad na gubitku

Ekonomista Milan Kovačević kaže da banka obrće sredstva od depozita i stiče ogromne zarade.
- Banka depozit koristi za kredite i na tome mnogo zarađuje kroz kamate, koja se za kredite u evrima kreće oko osam odsto, a za one u dinarima oko 15 odsto. Postoje dve vrste depozita „po viđenju“ - u tom slučaju Grad može da koristi sredstva kad god hoće i kamata na depozit je zanemarljiva, od jedan do dva odsto. Druga vrsta depozita je oročavanje na neko vreme i tu je veća kamata - od četiri do pet odsto. U svakom slučaju, banka fino zarađuje - zaključuje Kovačević.