Ona je rekla da će se omasoviti skrining programi za rano otkrivanje najčešćih onkoloških oboljenja - karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva

BEOGRAD - Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović najavila je da će se od sledeće godine u Srbiji kompletna imunizacija obavljati po novom kalendaru, savremenim vakcinama koje u jednoj dozi sadrže zaštitu od više bolesti.

Ona je rekla da će se omasoviti skrining programi za rano otkrivanje najčešćih onkoloških oboljenja - karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva, a oko 80 odsto svih zdravstvenih problema stanovništva moraće da se rešava na primarnom novou, u domovima zdravlja.

Ministarka kaže da je upravo odsustvo ovih mera razlog što je zdravstvo, za koje se izdvaja svega 250 evra po stanovniku godišnje, veoma skupo i nedovoljno efikasno.

Ona je rekla i da zdravstvene ustanove neće više moći same da se snabdevaju, pa ni da troše više nego što im je opredeljeno, a finansijska disciplina mora biti veća.

"Mislili smo da treba formirati nezavisno telo, koje će se baviti centralizovanim snabdevanjem i tražili od Svetske banke da nam da logistiku da bi to telo radilo transparentno. Ali, ocena je RFZO, koji ima 2.000 zaposlenih, da on može da preuzme taj posao", rekla je ministarka zdravlja.

Prema njenim rečima, ključ uštede je da će se centralizovano nabavljati lekovi, sanitetski i laboratorijski materijal, a zdravstvene ustanove će voditi računa o hrani, higijeni.

"Direktorima smo već dali nalog da obezbede svoje zdravstvene ustanove za prvu polovinu sledeće godine, a od 31. marta do juna, na centralnim tenderima obezbediće se sve što je potrebno za drugu polovinu godine", kazala je Đukić-Dejanović.

Ona je istakla da u Srbiji postoje, nažalost, pacijenti prvog i drugog reda.
"Bez obzira na to koliko je teško, kardiološki bolesnik je u siromašnoj Srbiji, ipak, shvaćen i za njega se čini bar onoliko koliko u zemljama regiona. Kada je u pitanju psihijatrijski bolesnik, mi izdvajamo za lekove te kategorije pacijenata dva odsto ukupnog novca za medikamente, Slovenija osam, a Albanija šest odsto. Izdvajanja za psihijatrijske pacijente su ovde dosad bila ispod dozvoljenog minimuma, i to ćemo sigurno popravljati već 2013. godine", rekla je ministarka.

Tokom nenajavljenih poseta nekim zdravstvenim ustanovama, ona kaže da je uočila entuzijazam velikog broja zaposlenih, da pacijenti imaju i emotivni odnos prema ljudima koji ih leče, ali i da se u nekim ustanovama bespotrebno dugo čeka.

Što se tiče dugovanja za zdravstveni doprinos koja su premašila 130 milijardi dinara, ona kaže da ima obećanja ljudi koji vode finansije države da će inspekcijski poslovi biti intenzivirani i da će se naplaćivati sve što je moguće.

Ona je navela da je najnovijim izmenama Krivičnog zakonika predviđeno da se neuplaćivanje doprinosa za zdravstvo tretira kao krivično delo, pa se, kako kaže, "verovatno, više neće događati da neko dobija nagradu zato što je izvanredan privrednik, a da za svoje zaposlene nije uplatio doprinos".

Povodom listi čekanja na kojima je trenutno oko 55.000 ljudi, ministarka kaže da su najveći problem u oftalmologiji, ortopediji, kardiohirurgiji i onkologiji.

"U bolnici "Banjica" čekanje na ugradnju veštačkog kuka skraćeno je na najviše šest meseci, što je standard i u regionu i u Evropi. Radiološke terapije ambulantni pacijenti trenutno čekaju dve nedelje, a bolnički četiri. I to je sasvim prihvatljivo. Ali, na kardiovaskularne intervencije na nivou Srbije i na ugradnju sočiva posle operacije katarakte se veoma dugo čeka", rekla je ona.

Đukić Dejanović ističe da je Republička komisija za ovu oblast rekla da konačno moraju i oftalmolozi u opštim bolnicama da rade svoj posao. To podrazumeva da se u 17 opštih bolnica koje imaju razvijenu službu oftalmologije počne sa operacijama katarakte u većem obimu.