Mnogobrojnim Miškovićevim firmama biće otpisano bar 50 miliona evra duga Gradu Beogradu, po osnovu kamata na dugovanja za naknade za korišćenje građevinskog zemljišta za porez na imovinu i za lokalne komunalne takse

BEOGRAD - Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, inače lider Demokratske stranke, zakazao je sednicu gradskog parlamenta za danas, u vreme kada se sednice nikada ne održavaju, izuzev ako je u pitanju budžet, a budžet je već usvojen sredinom decembra.

Naime, Dragan Đilas, najbolji prijatelj Miroslava Miškovića koji će Novu godinu dočekati iza rešetaka, pripremio mu je novogodišnji paketić vredan bar pedeset miliona evra, jer je na dnevni red sednice beogradskog parlamenta uvrstio dve tačke - Predlog odluke o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga po osnovu određenih izvornih javnih prihoda Grada Beograda i Predlog Plana detaljne regulacije dela područja Ade Huje (Zona A) gradske opštine Stari grad i Palilula.

Gradsko veće je na sednici od 21. decembra usvojilo predlog Sekretarijata za finansije. Podsetimo, sekretarka ovog sekretarijata je Renata Milić Radujko, kadar DS, sestra doskorašnjeg direktora Telekoma i doskorašnjeg predsednika Upravnog odbora GSP Beograd, a odskoro novog menadžera NIS Branka Radujka, i supruga Bojana Milića, doskorašnjeg predsednika opštine Rakovica, a sadašnjeg direktora JKP Infostan.

Svi su kadrovi i visoki funkcioneri Demokratske stranke. Ono što je sporno u ovoj tački dnevnog reda jeste to što DS u liku gradonačelnika i predsednika DS želi da otpiše dugovanja tajkunima i oligarsima gradu Beogradu po osnovu kamata.

U tekstu Odluke se navodi: „Na osnovu podataka Uprave javnih prihoda grada Beograda, ukupan dug po osnovu lokalnih poreza koje administrira ova uprava na dan 31. oktobra 2012. godine, iznosi ukupno 27,6 milijardi dinara (gotovo 270 miliona evra!) i to 13,4 milijarde po osnovu glavnog poreskog duga i 14,2 milijarde po osnovu kamate".

Da bude jasnije, pod lokalnim porezima podrazumevaju se porezi na imovinu, lokalne komunalne takse i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.

Dalje piše: "Navedeni dug na dan 31. oktobra 2012. godine iznosi: kod aktivnih pravnih lica 6,5 milijardi, kod preduzetnika 3,6 milijardi, kod fizičkih lica 5,4 milijarde".

Kada se ove tri brojke saberu, dobije se 15,5 milijardi dinara, i kaže se da je to dug, samo se vidi da je razbijen na tri grupe. A u prethodnoj rečenici se opet kaže da je ukupan dug 27,6 milijardi. Postavlja se osnovano pitanje u koju kategoriju duga spada 12,1 milijarda dinara razlike između 27,6 i 15,5 milijardi?

Suština predloga Đilasove vlasti jeste da se onima koji pristanu na to da od kraja 2013, odnosno od kraja 2014. godine redovno plaćaju svoja dugovanja na osnovu glavnog poreskog duga otpiše kamata, koja ukupno iznosi 14,2 milijarde dinara, odnosno gotovo 140 miliona evra!

Ova „olakšica" se lukavo nudi i „fizičkim licima" odnosno građanima, a oni opet duguju 2,9 milijardi dinara, odnosno skoro 29 miliona evra. Dakle, podmićuje se građanstvo, a time i javnost, da ćuti o onom drugom kriminalnom delu Odluke time što će i građanima (a ne samo tajkunima) biti otpisan dug po osnovu kamate.

Potpuno je neprihvatljivo da se po istom osnovu kamata otpisuje i „velikim poreskim obveznicima" - čitaj tajkunima ili oligarsima. Procenjuje se da će tajkunima biti otpisano bar 80 miliona evra duga od skoro 110 miliona evra (11,3 milijardi dinara), koliko će ukupno biti otpisano pravnim licima. Logično je pretpostaviti da će se mnogobrojnim Miškovićevim firmama ukupno na ovaj način otpisati bar 50 miliona evra duga gradu Beogradu, po osnovu kamata na dugovanja za naknade za korišćenje građevinskog zemljišta za porez na imovinu i za lokalne komunalne takse.

Podsetimo, Grad Beograd je u teškoj finansijskoj krizi, prezadužen spoljnim i unutrašnjim dugovima koje je stvorila Đilasova vlast u poslednje četiri i po godine. I ti dugovi su toliki da je samo za otplatu potrebno preko 10 odsto godišnjeg budžeta, svake godine u narednim decenijama. Sada se samo jednom lakom novogodišnjom Odlukom nanosi šteta Gradu Beogradu i državi Srbiji u procenjenom iznosu od oko 80 miliona evra.

„Razlozi za donošenje odluke - Iako ovakva mera znači određeni gubitak u lokalnim porezima, ocenjuje se da je ista u dovoljnoj meri stimulativna za fiskalno rasterećenje obavezama iz prethodnog perioda, čime se stvaraju uslovi za razvoj privrede i preduzetništva (neopterećenih zaostalim fiskalnim dugovima po osnovu određenih lokalnih poreza), kao i za procesno jednostavniju i bržu naplatu zaostalih dugova", stoji u odluci.

Kao glavni i jedini mogući ekonomski efekat predviđa se naplata oko 15 miliona evra dugovanja po osnovu glavnog duga. Ali, da bi se naplatilo tih npr. 15 miliona evra glavnog duga, potrebno je otpisati oko 16 miliona evra kamate jer je dug po osnovu kamate veći od osnovnog duga.