Long: Jača saradnja vojske SAD i Srbije

BEOGRAD - Šef kancelarije za vojnu saradnju SAD u Srbiji Šon Long kaže da SAD sarađuju sa Srbijom više od bilo koje druge države na Balkanu. On posebno ističe značaj IMET programa vojnog obrazovanja i obuke putem kog srpski vojni oficiri odlaze u SAD na edukaciju.

"Mislim da je IMET program najvažniji, jer se bavi ljudima. Možete dati novu vrstu vojne opreme, pomoći da se izgradi prostor za obuku, ali to su samo stvari i mesta. Srce i duša svake vojske su ipak njeni ljudi, njihova najveća vrednost. Kada pošaljete srpskog oficira, na primer, u Fort Levenvort u Kanzasu sa porodicom na godinu dana - i to ne samo zbog obuke i obrazovanje, nego i zbog iskustva života, upoznavanja naše zemlje i ljudi i stvaranja prijateljstava - to ostaje sa tim oficirom ceo život i to je zaista istinska saradnja", ističe Šon Long.

Vojska Srbije, koja je 1999. bila u direktnim okršajima i, na kraju, pobedila NATO, dosta se brže menja od samog društva, ističe Marko Savković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

"Uprkos tome šta govore političari radi popularnosti i glasova na izborima, srpska vojska se menja u skladu sa NATO standardima. Da li ćemo ući u tu organizaciju nije bitno, jer mi već sada učimo od njih zato što je to najkvalitetniji vojni program", objašnjava Savković.

Pukovnik Gordan Pavlović jedan je od srpskih oficira koji je putem IMET programa proveo godinu dana u glavnom gradu Alabame, Montgomeriju i kaže da sada mnogo bolje poznaje američki mentalitet i način funkcionisanja države.

"Moje razumevanje sada je drugačije nego kad sam gledao sa udaljenosti od 10.000 km gde sam imao refleksiju tih njihovih odluka koje su bile, u poslednjem periodu, veoma loše po nas. Pričao sam sa čovekom koji je vozio F-116 i bio aktivno uključen u dejstva 1999. godine. Diskutovali smo o tome šta smo mi radili, a šta oni, gde su bile greške i jedne i druge strane. Odgovor je da je za sve, pre svega, odgovorna politika. Mi, kao vojnici, samo sprovodimo smernice i direktive koje nam dođu od politike. Tako je i u Americi i kod nas", objašnjava Pavlović.

Razlika između dve vojske nije samo u tehnologiji, nego i u pristupu vojnoj edukaciji. Pukovnik je morao svakodnevno da čita obimnu teorijsku literaturu na engleskom jeziku radi pripreme za interaktivnu nastavu.

"Na nastavi 13, 14 ljudi diskutuje o jednoj temi i onda se time dobija veliki broj različitih perspektiva. Faktički mi jedan problem sagledavamo iz više uglova, što u startu znači da je spoznaja na dubljem i kvalitetnijem nivou. To se ne može porediti sa našim obrazovanjem, jer mi učimo da ponavljamo ono što smo naučili, dok je u američkoj vojsci cilj sticanje novih saznanja putem ličnog unapređenja", kaže pukovnik Pavlović.

Vojske Srbije i SAD sarađuju u okviru Partnerstva za mir i pojedinih misija Ujedinjenih nacija. Razmena znanja i informacija je neophodna i radi kooperacije na terenu, te su kontakti između vojnih kadrova neizbežni. Povezivanje, poređenje i učenje od drugih radi profesionalnog usavršavanja čine VS konkurentnom i spremnom za izazove savremenog ratovanja, dok pozitivni kontakti između pripadnika, nekad suprostavljenih vojski, šalju drugačiju i manje stereotipnu sliku o građanima Srbije.