Logično je i prirodno da se neka od postignutih rešenja koriguju tako da to odgovara i jednoj i drugoj strani", rekao je Antić i dodao da "već ima pozitivnih signala u tom pravcu, recimo iz Bosne i Hercegovine"

BEOGRAD - Neke stvari u vezi sa raspodelom imovine bivše SFRJ moraćemo malo drugačije da postavimo, izjavio je Oliver Antić, koga je vlada imenovala za visokog predstavnika Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije nekadašnje SFRJ.

Iako do sada postignuti dogovori u vezi sa ovom "ostavinskom raspravom", koja traje već 12 godina između pet država naslednica SFRJ, ne mogu da budu podvrgnuti reviziji, jer za sukcesiju nema višeg tela od Komiteta, Antić je uveren da uz dobru volju svih strana neke stvari mogu da se prevaziđu."

Logično je i prirodno da se neka od postignutih rešenja koriguju tako da to odgovara i jednoj i drugoj strani", rekao je Antić i dodao da "već ima pozitivnih signala u tom pravcu, recimo iz Bosne i Hercegovine". Ističući da su neka dogovorena rešena "potpuno apsurdna", profesor Pravnog fakulteta i savetnik predsednika Tomislava Nikolića, kaže da prava rešenja jasno proizilaze iz istorije i logike.

To ilustruje primerom zemljišta u Ankari, koje je Kemal Ataturk poklonio kralju Aleksandru, u izuzetno lepom, atraktivnom delu tog grada. Srpski kralj je čak napravio kopiju beogradskih dvorova, onih u kojima je danas Predsedništvo Srbije i Skupština grada, i u Ankari podigao takve objekte.

"E, sad je neko to uhvatio i taj jedan dvor i pola hektara dao BiH, što je potpuni apsurd, a upravo to je slika beogradskog dvora. Znači, to je nešto što je i kulturno i istorijski vezano za Srbiju i nešto što simbolizuje Srbiju", naglasio je Antić, koji takav potez zaista ne razume.

Upitan da li Srbija računa s tim da će BiH pristati da se ova imovina vrati, odgovara potvrdno, jer "svi vide da to nema nikakve veze sa logikom".

Postoji još nekoliko takvih slučajeva koji bi, prema Antićevim rečima, trebalo preispitati, ali u ovoj fazi razgovora o sukcesiji ne može da otkriva o kojim je objektima reč.

Antić je posebno nezadovoljan onim kako se sporazum o pitanjima sukcesije, potpisan još juna 2001. godine u Beču, primenjuje u Hrvatskoj.

Reč je o velikoj imovini srpskih banaka i firmi koje su poslovane na tlu Hrvatske, a koja nije vraćena Srbiji, i o čemu su, podvlači Antić, prethodne srpske vlasti ćutale.

"Sad ćemo da pišemo svima u Evropi", kazao je on i naveo da će "svi relevantni faktori" u EU biti obavešteni da Hrvatska, koja uskoro ulazi u EU, ne primenjuje dogovoreno i vuče hipoteku.

"Jer tu nema šta, to je samo primena, a o tome nema pregovora. Ako išta ima (od te imovine), a ja sumnjam u to, moguće je naturalno da se vrati. Oni to sada mogu samo da isplaćuju u novcu", kaže Antić i tvrdi da Srbija poštuje sporazum i nije rasprodala hrvatsku imovinu.

Antić u vezi sa deobom diplomatsko-kunzularnih predstavništava bivše SFRJ kaže da još ima spornih objekata, za koje će biti pronađeno rešenje, upravo uzimajući u obzir sporne kriterijume o kojima je govorio.

U martu prošle godine objavljeno je da je Srbija prilikom poslednje raspodele objekata dipomatsko-konzularnih predstavništava bivše SFRJ, koja je obavljena u Zagrebu, u Južnoj Americi i Africi dobila objekte u Peruu, Venecueli, Egiptu, Ugandi, Kongu i Zambiji.