U poslednjih pet godina cene su pale za 300 do 500 evra po kvadratu

BEOGRAD - Građevinska industrija stagnira, a usled nedovoljne kupovne moći stanove nema ko da plati.
U glavnom gradu, u poslednjih pet godina cene su pale za 300 do 500 evra po kvadratu. Bez obzira na subvencije, visoke kamatne stope stambenih kredita i dalje odvraćaju ljude sa prosečnom srpskom platom od kupovine stana.

Iako su cene sve niže, pad broja kupaca stanova u zemlji u poslednjih pet godina ne jenjava.
Građevinska industrija stagnira, a usled nedovoljne kupovne moći - stanove nema ko da plati. Tako je 2008. godine na kredit kupljeno oko 15.500 nekretnina, a prošle - oko 60 odsto manje.

Onih koji nekretnine nude na prodaju - sve je više, onih koji mogu da ih kupe - sve je manje. Iako su u nekim gradovima cene pale i za trećinu, u Leskovcu i Subotici za kvadrat retko ko može da izdvoji od 300 do 800 evra.

Tomislav Kocić traži da kupi jedan plac za ćerku, ali je to mnogo teško, jer je, kako kaže, kriza velika.

Neke agencije za promet nekretnina stavile su katanac na vrata, kupaca je i dvostruko manje nego pre pet godina.

Ljubiša Nikolić iz Agencije za promet nekretnina u Leskovcu kaže da se traže male kuće oko 15.000 evra i jednosobni stanovi i garsonjere.

"Što se tiče dvosobnih i trosobnih stanova, to je apsolutno misaona imenica. Ili kuće recimo visoke vrednosti, od 35.000 na gore, to nema šanse", kaže Nikolić.

Vesna Hajagoš iz Agencije za promet nekretnina u Subotici kaže da ne veruje da će se cene vratiti još dugi niz godina jer da bi se to desilo, potrebno je da se pojavi veliki broj kupaca i da poraste standard stanovnštva.

U glavnom gradu, u poslednjih pet godina, kažu agenti, cene su pale za 300 do 500 evra po kvadratu, osim za one najkvalitetnije stanove čiji kvadrat i dalje košta više od 2,5 hiljade evra.

"Statistički je možda došlo do opadanja obima posla, ali je kvalitet tih nekretnina koji je prodat u poređenju sa ranijim nekim periodom dosta veći", rekao je Aleksandar Jugović iz Agencije za promet nekretnina u Beogradu.

Prema njegovim rečima, Beograd je tu prilično specifičan u odnosu na ostale delove Srbije, jer je kao prestonica najrazvijeniji.

Bez obzira na subvencije, visoke kamatne stope stambenih kredita preveliki su trošak za one koji bi sa prosečnom srpskom platom krov nad glavom.

Goran Rodić iz Privredne komore Srbije kaže da su potrebe za stanovima i dalje jako velike.

"Stari stambeni fond kojim raspolaže Srbija u ovom momentu je 30 posto spremno za debelu rekonstrukciju jer su uslovi stanovanja nisu onakvi kakve zakon i propis nalaže", kaže Rodić.

Kvadrat u Budimpešti je od 800 do 1.250 evra, dok je Ljubljana u nekim delovima jeftinija od Beograda. Jeftiniji od nekih beogradskih su i stanovi na crnogorskom primorju koje važi za regiju sa najskupljim kvadratom u toj zemlji.