O trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje gojazna deca odlaze jednom godišnje u Specijalnu bolnicu Čigota na Zlatiboru, gde sa njima radi tim stručnjaka koji čine pedijatri, psiholozi, profesori fizičke kulture, nutricionisti

BEOGRAD - Skoro svako peto dete u Srbiji ima problem sa viškom kilograma, čemu najviše doprinose loše navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti.

Kako bi se epidemiji gojaznosti stalo na put, već četiri godine u Specijalnu bolnicu Čigota na Zlatiboru uspešno se sprovodi program prevencije dečje gojaznosti. Poslednja istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović- Batut", rađena pre šest godina, pokazala su da je više od šest posto dece u Srbiji izrazito gojazno, dok više od 11 posto ima umerenu gojaznost.

Šef Ambulante za dijetetiku Kliničkog centra Srbije dr Jelena Gligorijević rekla je da istraživanja Instituta za higijenu ukazuju da je slika danas još alarmantnija. "Nedavno je istraživanje Instituta za higijenu na uzorku od 1.500 dece u Beogradu pokazalo frapantan podatak, da više od 30 posto mališana ima prekomernu telesnu masu", naglasila je dr Gligorijević.

Ona je napomenula da ovaj problem nemaju samo mališani u Srbiji već u celom svetu, posebno Americi i dodala da su osnovni razlog za eksploziju gojaznosti loše navike u ishrani, ali i manjak fizičke aktivnosti kod dece.

"U ispitivanju navika kod naše dece došlo se do podataka da dve trećine mališana najveći deo vremena provode sedeći. Po nekoliko sati provodi se sedeći u školi, zatim se nastavi učenje kod kuće, a slobodno vreme provode uz TV, kompjuter ili slušanje muzike, dok se mali broj dece, 20 do 30 posto, bavi se nekim sportom", naglasila je dr Gligorijević.

U seoskim sredinama slika je malo drugačija, napominje ona, jer su deca više uključena u fizičke poslove, ali i to je procentualno mali deo mališana - svega pet do deset posto. Dr Gligorijević ističe da je pozitivan podatak da je skoro 100 odsto dece uključeno na časovima fizičkog vaspitanja, ali tu se javlja novi problem, a to je da više od trećine škola nema fiskulturnu salu.

Osim slabe fizičke aktivnosti, krivci za višak kilograma su i grickalice, sokovi, kiosci brze hrane koji se nalaze pored škola, ali u poslednje vreme sve više i u školama. Malo današnjih škola ima organizovane obroke, koji su ranije bili praksa. Gojaznost nije samo estetski problem, već može da dovede do niza zdravstvenih problema kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, arteroskleroza, degenerativna oboljenja, ali i psihički problemi.

Dr Gligorijević je naglasila da se u svetu pokušava zabranama reklamiranja i dodatnim oporezivanjem brze hrane da zaustavi epidemija gojaznosti i dodaje da bi možda ovaj recept mogao da se primeni i kod nas. Imajući u vidu značaj problema gojaznosti Udruženje pedijatara Srbije je predložilo, a Ministarstvo zdravlja prihvatilo projekat "Prevencije i lečenja gojaznosti kod dece i adolescenata u Srbiji" koji se sprovodi od 2008. godine.

O trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje gojazna deca odlaze jednom godišnje u Specijalnu bolnicu Čigota na Zlatiboru, gde sa njima radi tim stručnjaka koji čine pedijatri, psiholozi, profesori fizičke kulture, nutricionisti. Uz dijetalnu ishranu i celodnevne fizičke aktivnosti deca tokom dvonedeljnog boravka izgube i do pet kilograma. U RFZO rečeno je da je od januara do novembra prošle godine u Čigotu išlo o trošku Fonda 487 mališana i da je u te svrhe iz zdravstvene kase izdvojeno 21.192.094 dinara.