Zakon daje mogućnost da roditelj radi skraćeno, ali tada dobija, pola plate. Naša ideja je da država roditeljima nadomesti tu drugu polovinu plate, kaže zamenica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić Orlandić

BEOGRAD - Zamenica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić Orlandić izjavila je da će ombudsman podržati predlog da roditelji sa teško obolelom decom dobiju status negovatelja.

Ona je naglasila da će 1. februara imati sastanak sa predstavnicima udruženja kako bi se napravilo rešenje koje je održivo i dodala da je potrebno 30.000 potpisa da bi se zahtev podneo Skupštini Srbije.

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta je naglasila da su još 2009. godine podneli zahtev da se u Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, uvede poseban dodatak za porodice sa teško obolelom decom.

"Bez obzira što ta deca dobijaju dodatak za tuđu negu i pomoć, smatramo da je potrebna finansijska pomoć porodicama, ali tada je iz nadležnog ministarstva stigao odgovor da ne znaju koliko teško obolele dece ima i koliko bi to novca zahtevalo iz budžeta", rekla je ona.

Lukšić Orlandić je podsetila da aktuelni Zakon o radu predviđa da roditelj teško obolelog deteta može da bude sa detetom do pete godine, odnosno ima pravo na bolovanje.

Međutim, bolesti kao što je Batenova, dodala je ona, počinju da se manifestuju tek u trećoj, četvrtoj godini i tada roditelj treba da napravi težak izbor da li će raditi ili napustiti posao.

"Zakon daje mogućnost da roditelj radi skraćeno, ali tada dobija umanjena sredstva, pola plate. Naša ideja je bila da država roditeljima nadomesti tu drugu polovinu plate. Takođe smo predložili da se uvede statusa roditelj-negovatelj, jer to ide u korak sa nastojanjima države da deca ne budu u institucijama", navela je Lukšić Orlandić.

Ona je dodala da nema razloga da hranitelj ima finansijsku pomoć, a da roditelj nema za negovanje teško bolesnog deteta.

Za razliku od Srbije, istakla je ona, Hrvatska je ovaj problem rešila i oni imaju 2.500 roditelja sa teško bolesnom decom koji dobijaju oko 35.000 dinara mesečno što je, kako kaže, manje od milion evra na godišnjem nivou.