Dosta privatnih apoteka u Beogradu i u većim gradovima javilo se da potpiše ugovore, a u Beogradu je potpisan ugovor koji omogućava da više od 50 privatnih apoteka do sada bude uključeno u sistem, precizirao je Aleksandar Vuksanović

BEOGRAD - Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksandar Vuksanović izjavio je da uključivanje privatnih apoteka u sistem snabdevanja predstavlja dobar potez koji će osiguranicima olakšati dostupnost lekovima.

Vuksanović je rekao da je omogućeno da odmah posle Nove godine privatne apoteke sklope ugovore sa RFZO i da je interesovanje veliko.

Dosta privatnih apoteka u Beogradu i u većim gradovima javilo se da potpiše ugovore, a u Beogradu je potpisan ugovor koji omogućava da više od 50 privatnih apoteka do sada bude uključeno u sistem, precizirao je Vuksanović.

On je podsetio da je RFZO uspeo da skrati rokove plaćanja, sa gotovo 300 dana, koliko su iznosili pre dve godine, na čak i kraće od 150 dana.

Vuksanović je rekao da je, među više od 100 lekova koji su sada došli na listu, sedam inovativnih lekova za lečenje najtežih bolesti kao što su maligne, neurološke, psihijatrijske i kardiovaskularne bolesti.

Na pitanje o privatnom KBC na Novom Beogradu, koji zbog dugova sada ne radi, Vuksanović je odgovorio da su u toj oblasti predviđene neophodne procedure, a da bi prvi korak predstavljao da Institut za javno zdravlje Batut konstatuje potrebu za angažovanjem dodatnih kapaciteta.

Upitan o listama za operacije u Srbiji, Vuksanović je odgovorio da se krenulo sa ažuriranjem lista čekanja za kardiovaskularne, odnosno kardiološke operacije i da je ustanovljeno je da je period čekanja između dva do četiri-pet meseci, što predstavlja svetski prosek.

On je istakao da postoje očekivanja da će se centralizacijom javnih nabavki ostvariti ušteda i da će, kada budu kupovana veća količina lekova za celu Srbiju, ponuđena cena u toj oblasti biti značajno niža.

Vuksanović je ocenio da "novca nikad nije dovoljno" i da, recimo, Norveška ima značajno više novca nego Srbija i da "imamo oko 230 - 240 evra po glavi stanovnika", dok Danska ima 3.500, Hrvatska blizu 800, a Slovenija 1.400 evra.