Profesor harmonike kaže da je čast da mu se lik nađe na kineskoj poštanskoj marki dosad pripala samo glumcu Bati Živojinoviću

KRAGUJEVAC - Srpski profesor harmonike Miljan Bjeletić iz Kragujevca, dobitnik je vrednog priznanja u dalekoj Kini, gde je od kraja prošle godine u opticaju poštanska marka sa njegovim likom.

Bjeletić, koji predaje na Fakultetu umetnosti u Nišu, kao i u Muzičkoj školi u Kragujevcu rekao je da je pre dodele tog priznanja kineska nacionalna filatelistička korporacija tražila saglasnost da se njegov lik štampa na poštanskim markama.

"Čast mi je i zadovoljstvo što sam dobitnik ovog priznanja. Ali, pre svega drago mi je da održavam jednu tradiciju srpske škole harmonike, da sam deo te priče, da dokazujemo da je srpska škola harmonike i te kako cenjena u svetu", rekao je Bjeletić, dobitnik brojnih svetskih priznanja.

Čast da se lik nađe na kineskoj poštanskoj marki, koliko je Bjeletiću poznato, u Srbiji je doživeo glumac Velimir Bata Živojinović.

Bjeletiću je priznanje dodeljeno u oktobru prošle godine u Kini, gde je, kao član komisije, učestvovao na Međunarodnom takmičenju harmonikaša, a na poziv kineske asocijacija harmonikaša.

"Obzirom na to da su Kinezi u svetu harmonike jako prisutni i da imaju uvid u to šta se radi na svetskoj pozornici oni, generalno, nemaju svoju specifičnu školu harmonike, ali imaju uvid u to, ko šta radi i kako radi. Pozvan sam da učestvujem na osnovu svojih referenci i svoje biografije, ako mogu i da kažem, koja je bogata, obzirom da sam kao pedagog mlad", objašnjava Bjeletić kako se našao u komisiji.

Pored Bjeletića, čast da im se lik štampa na poštanskoj marki, ukazana je umetnicima Fridrihu Lipsu iz Rusije, Elizabet Mozer iz Nemačke, kao i najpoznatijem kompozitoru današnjice Franku Anđelisu, takođe članovima komisije na tom takmičenju u Kini.

Na pitanje ima li razlike u odnosu prema harmonici između Kineza i Srba, profesor Bjeletić ocenjuje da su, te dve zemlje, u toj oblasti velesile.

"Razlika je što je kod njih harmonika još u ekspanziji. To je kod njih mlađi instrument kao akademski instrument, a kod nas to datira iz 1998. godine. Kod njih je harmonika malo kasnije ušla u upotrebu, ali su Kina i Srbija velesile, odnosno i Srbija i Kina su na svetskoj pozornici jedni od lidera", naveo je Bjeletić.

Četrdesetogodišnji profesor harmonike naglašava da država treba da obrati više pažnje na rezultate koji se u toj oblasti postižu, pritom, kako je rekao ne misli tu na sebe, već na mlade naraštaje koji su budućnost, a na koje se trenutno nedovoljno obraća pažnja.

Profesori harmonike, istakao je Bjeletić, nastoje da sačuvaju bogatu tradiciju za harmoniku, ali na način da ona nema dodirnih tačaka sa narodnom muzikom.

"Mislim da kao grad i kao zemlja uspevamo u tome, a to pokazuju i rezultati. Konkretno u svojoj klasi imam osvajače najprestižnijih takmičenja, pobednike svetskog kupa, svetskog trofeja i mnoštva ostalih internacionalnih takmičenja", rekao je Bjeletić i izrazio nadu da će država promeniti odnos prema mladom naraštaju koji je u toj oblasti i te kako uspešan.