Grad Čačak se Deklaracijom obavezao i da obuči poljoprivrednike da ne bi gajili i stavljali u promet proizvode od GMO

ČAČAK - Skupština Čačka jednoglasno je donela Deklaraciju o zabrani korišćenja, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama (GMO) na teritoriji tog grada.

Čačak je tako postao prvi grad u Srbiji koji je zabranio GMO i pozvao sve gradove i opštine da mu se pridruže.

U Deklaraciji piše da Čačak "zabranjuje GMO na svojoj teritoriji, da neće dozvoliti gajenje i širenje GMO na svojoj teritoriji i protivi se promeni Zakona o GMO".

Grad Čačak se Deklaracijom obavezao i da obuči poljoprivrednike da ne bi gajili i stavljali u promet proizvode od GMO. Od svih drzavnih organa i svih političkih stranka i pokreta Čačak traži da se zalažu za doslednu primenu Zakona o GMO i da se onemogući nedozvoljeno gajanje i promet GMO i moguće štetne posledice od takvih prozivoda po ljude i prirodu.

Autor Deklaracije je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, predsednik Društva agroekonomisata Srbije. Ševarlić je odbornicima rekao da Srbiji ima zakon koji važi za jedan od restriktivnijih u svetu. Njime se zabranjuju upotreba i promet GMO, ali postoji mogućnost da bude izmenjen zbog velikog pritiska moćnih zemalja sveta. To bi, po njegovoj oceni, bilo veoma štetno po poljoprivredu i privredu Srbije, i po zdravlje ljudi.

"Srbija bi, ukoliko izmeni Zakon o GMO i dozvoli njihov promet i uzgoj, godišnje direktno gubila najmanje 500 miliona evra", rekao je Ševarlić. U stručnim krugovima postoje velika neslaganja o potencijalnim ekološkim, zdravstvenim i društveno-ekonomskim posledicama upotrebe GMO hrane. Zagovornoici GMO navode da nema dokaza da takva hrana nepovoljno utiče na zdravlje i okolinu, da su GMO biljke korisne jer smanjuju upotrebu pesticida i herbicida, i doprinose suzbijanju gladi u svetu, dok protivnici ističu da je GMO hrana uzročnik bolesti i da uzgoj GMO nepovoljno utiče na biljni i životinjski svet.

Proizvodnja i promet GMO se tiču i ekonomije Srbije, čiji je ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) uslovljen liberalizacijom Zakona o GMO. Propisima Svetske trgovinske organizacije predviđeno da njene članice ne mogu primenjivati eksplicitne opšte zabrane uvoza ili izvoza, odnosno stavljanja u promet bilo kojeg proizvoda, te ni GMO, što je, međutim, predviđeno domaćim Zakonom o GMO. Zbog toga se rešenje za zabranu prometa GMO na teritoriji Srbije traži u proglašavanju neke regije za zonu bez GMO, što je već urađeno u nekim zemljama Evrope.