PEĆINSKI ČOVEK: Živim u pećini sedam godina!

PIROT - Nestvarno, ali istinito!
Prvi put kad sam ušao ovde, znao sam da ću tu ostati do kraja života. Ovako je za Kurir počeo priču 63-godišnji Piroćanac Panta Petrović, koji u 21. veku živi, verovali ili ne, u pećini.

Naša ekipa zaputila se u Pirot da bi se svojim očima uverila u to. Nedaleko od grada, pored reke Gradišnice sačekao nas je Panta, koji je na sebi imao gunj, vunene čarape, kondure i šubaru. Pošto smo se upoznali, krenuli smo ka njegovoj pećini, da upoznamo čari njegovog života tamo. Put nimalo nije bio lak, morali smo da prelazimo reku, da se penjemo uzbrdo, ali i da pazimo da ne naletimo na neku divlju životinju.
- Ajde, požurite! Imamo da hodamo četiri kilometra do pećine, nije to baš toliko blizu - reče nam Panta, koji iako ima 63 godine, hoda brže od nas. Dok smo pokušavali da ga stignemo, pričao nam je o svom životu.

Bata sa 300 zanata

- Živim u pećini više od sedam godina i ne bih je menjao ni za tri vile. Družim se sa zmijama, ježevima, kučićima i mačkama... i ništa mi više ne treba. Radio sam u inostranstvu pre mnogo godina, a onda sam se vratio u moj Pirot i pobegao od ljudi. Kad me neko pita čime se bavim, ja im kažem da sam bata sa 300 zanata - priča Panta dok uzima motku kako bi preskočio reku.
- Šta gledate, pa moramo preko reke. Ajde, bre, polako. Jednu nogu stavite ovde... - objašnjavao nam je Panta kako da pređemo reku.

Konačno stižemo do pećine, gde nas dočekuje lavež kavkaskog ovčara. Tu su još dva mala psa i tri mačke. Panta se sa svima pozdravlja i uvodi nas u svoj „dom“. A unutra krevet, sto, stolice. Upalio je fenjer da bi nam sve pokazao.
- Sve ovde imam, ovo je spavaća soba, a u dnevni boravak morate da uđete puzeći - kaže Panta i dodaje da je sve sam sredio. Pećinu je malo proširio jer mu je bila premala, a onda je napravio i nameštaj.

Ima parno grejanje

Pitali smo ga kako se zimi greje, a on nam je kao iz topa odgovorio: „Pa, na parno grejanje!“
- Vidite ovu bušnu kofu? E, ja ti tu ubacim slamu, zapalim i kad sve izgori i kad kofa postane vrela, unesem je i cela pećina se zagreje - priča Panta.

Po povratku iz pećine sišli smo do centra Pirota, gde se nalazi Pantina „letnja“ kuća - na drvetu.
- Sagradio sam je od pruća i trske. I ovde sam izdvojen od ljudi i imam svoj mir. Kad krene lepo vreme, ja se iz pećine preselim ovde i tako svake godine - kaže Panta.