Skeledžiju Radomira Saitovića nije obradovala vest da će njegovom rekom jednoga dana zaploviti brodovi, jer će tada ostati bez posla

NIŠ - Ideja o plovnoj Moravi Srbiji bi donela, kako tvrde stručnjaci, brojne pogodnosti. Takozvani rasuti teret, zbog jeftinijeg transporta i kraćeg puta, bio bi prevožen kanalom kroz Srbiju, čime bi se zaobišlo Crno more. Kapitalna investicija pokrenula bi građevinsku, mašinsku i elektroindustriju, ali i brodogradnju.

Jednog od pet skeledžija na Južnoj Moravi, nije obradovala vest da će njegovom rekom jednoga dana zaploviti brodovi. Za njega je, kaže i sada reka plovna, jer godinama skelom prevozi ratare iz okoline Aleksinca i tako izdražava porodicu.

"Naći ćemo posao na drugom mestu, šta da radimo. Nisam mogao to nigde da čujem, ujutru rano ovde dolazim, uveče kasno odlazim", kaže skeledžija Radomir Saitović.

Svoju šansu na kanalu koji bi kroz Srbiju trebalo da bude dug oko 350 kilometara, vide opštine kroz koje protiču Velika i Južna Morava. Na levoj obali reke, u Varvarinu, u kome žive odgajivači cveća i povrća, rado bi da autoput, udaljen devet kilometara, zamene plovnom Moravom.

"Kada bi Morava bila plovna to bismo svakakao iskoristili i za tranpsort, ali i za razvoj turizma", kaže predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković.

U istoriji je ostalo zapisano, da 1867. austrijski parobrod stigao do Stalaća. Književnik Aleksandar Vasić pronašao je i podatak da su još 1841. četiri poštanske lađe doplovile do Čuprije.

"Te delove koje smo pronalazili, ostatke lađa i jedrenjaka, godinama su stajali na plaži, pored vodenica, ali ništa nije sačuvano. Nemamo dokaza ali ipak to sve stoji da je Morava bila plovna, neki kažu do Niša, a li do Stalaća je bilo sigurno", kaže Aleksandar Vasić.

Ideja o povezivanju severne i južne Evrope kanalom kroz Srbiju, kojim bi plovni put bio skraćen 1.200 kilometara, stara je skoro dva veka. Dosadašnjim projektima osim glavnog puta planirana su i dva bočna do Kraljeva i Niša...

"Ovaj kanal rešio bi probleme navodnjavanja, zaštitu od poplava, koristio bi se i materijal iz Morave, a značaj bi bio i zbog energetike", rekla je Olivera Potić, profesor Građevinskog fakulteta Niš.

A do tada Radomir će skelom, preko Morave na drugu obalu, čekajući prve brodove i prebrojavajući dane do penzije.

http://www.youtube.com/watch?v=iatotIoy_2o