Ako je zvanična potrosačka korpa 64.000 dinara, a prosečna plata oko 46. 000 dinara onda je pitanje da li smo svi mi socijalno ugroženi

BEOGRAD - Socijalna korpa koja se očekuje do kraja februara treba da sadrži kvalitetne proizvode - osnovne životne namirnice i sredstva za ličnu higijenu - a ne da na spisku budu oni proizvodi koji se najmanje prodaju, izjavio je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

"Ako je želja Ministarstva trgovine da se u socijalnoj korpi nađu kvalitetni proizvodi, poput jogurta, mleka, hleba, pilećeg, junećeg, svinjskog mesa, ribe i sve ono što su neophodne dnevne potrepštine, onda ta akcija ima smisla", objasnio je Papović.

On je napomenuo da potrošači zbog niskog standarda često kupuju jeftinije i manje kvalitetne proizvode na uštrb zdravalja i bezbednosti, što treba da se promeni.

Papović je mišljenja da je pre socijalne korpe trebalo napraviti socijalnu kartu koja bi tačno mogla da definiše korisnike te korpe i da bi se znao boj stanovnika kojima je ta korpa potrebna.

"Ako je zvanična potrosačka korpa 64.000 dinara, a prosečna plata oko 46. 000 dinara onda je pitanje da li smo svi mi socijalno ugroženi ili više od 50 odsto potrosača u Srbiji i ko ima pristup socijalnoj korpi".

U Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je rečeno da se socijalna korpa neće odnositi samo na ugrožene kategorije već će obuhvatiti osnovne životne namirnice po povoljnim cenama.

Ta korpa se zasniva na osnovnim životnim potrebama celokupnog stanovništva i sadržaće proizvode od prehrane do sredstava za higijenu, a ministarstvo će kreirati znak koji će biti predstavljen javnosti i ponuđen na korišćenje trgovcima i proizvođačima koji odluče da se priključe toj dobrovoljnoj akciji.

Proizvođači i trgovci moći će da koriste taj znak u obeležavanju proizvoda koji treba da ispunjavaju uslove za to - niže marže i cene od uobičajenih za tu kategoriju.

Trgovci i proizvođači tržištu će ponuditi najmanje po jedan svoj proizvod sadržan u potrošačkoj korpi pod najpovoljnijim uslovima, zadržavajući za sebe minimalnu zaradu tek dovoljnu za pokriće troškova.

Koncept socijalne korpe je dobrovoljan i zasniva se na društvenoj odgovornosti trgovaca i proizvođača, istakli su u ministarstvu.

"Kroz praćenje cena konkurentnih trgovina vrlo je vidljivo da su svi ozbiljniji trgovci već napravili neku vrstu svoje socijalne korpe i to ne zbog toga što su to „dobri ljudi" već zato što ih je konkurencija naterala", rekao je predsednik Sekcije za trgovinu pri Uniji poslodavaca Srbije Goran Kovačević.

"Problem niskog standarda je zaista ozbiljan problem i ne treba ga rešavati kozmetičkim merama već dubinskim reformama sistema koje bi dovele do podele većih zarada, a ne podele siromaštva", smatra on.

Ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović mišljenja je da je od socijalne korpe bolji dolazak velikih svetskih diskontnih lanaca, kao što je nemački Lidl i unapređenje konkurencije jer to potrošačima daje veću slobodu izbora.

"Što više slobode izbora, biće veće blagostanje za svakoga, a tržište može da deluje dobro i za najsiromašnije", kazao je Stevanović.