U postupcima pred Haškim tribunalom protiv bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja i još jednog visokog zvaničnika OVK, Fatmira Ljimaja - svedoci su menjali iskaze, odbijali da govore, navođeni su da odustanu od svedočenja, pa su čak "umirali preuranjenom smrću"

RIM - Novi zakon o krivičnom postupku, koji je usvojio parlament Kosova, dodatno otežava zaštitu svedoka i njihov položaj čini još rizičnijim nego ranije, piše italijanski list Oservatorio balkani e caucazio, ocenjujući da bi razlog mogao biti zaštita Fatmira Ljimaja, kojem se sudi zbog slučaja "Klečka".

Zaštita svedoka na Kosovu je poznat problem, navodi list, i dodaje da je prema izveštaju Saveta Evrope iz 2010. godine situaciju na Kosovu u tom pogledu najgora na Balkanu i da na to u svojim izveštajima redovno ukazuje i Evropska komisija.

Stvar je, dodaje list, posebno došla do izražaja u postupcima pred Haškim tribunalom protiv bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuša Haradinaja i još jednog visokog zvaničnika OVK, Fatmira Ljimaja - svedoci su menjali iskaze, odbijali da govore, navođeni su da odustanu od svedočenja, pa su čak "umirali preuranjenom smrću".

List ocenjuje da je stopa kriminala visoka na Kosovu, i to u oblasti korupcije i organizovanog kriminala, pa bi se "moglo očekivati da Kosovo piše zakone koji će bolje štititi svedoke, olakšavati im da daju iskaze i olakšavati tužiocima da njihove iskaze koriste" jer "bez svedoka nema osuđujućih presuda, a bez presuda nema prevencije kriminala".

Međutim, kako ocenjuje Oservatorio balkani e caucazio, vlada i parlament Kosova su pre nekoliko sedmica "učinili upravo suprotnu stvar", usvojivsi novi zakon o krivičnom postupku. Njegove odredbe kažu sledeće:

"Ako svedok, koji policiji ili tužiocu da inrkiminišuću izjavu pre suđenja, pa tokom svedočenja pred sudom promeni iskaz, tužilac ne može da ospori taj novi iskaz, citiranjem onog što je izjavio pre suđenja, već ga samo može pitati da li mu je sećanje tačno".

Zakon dalje navodi: "Ako isti taj svedok umre pre no što je izašao pred sud, njegov iskaz u pretkrivičnom postupku ne može se koristiti kao dokaz, ili će mu se davati vrlo ograničen značaj".

U starom zakonu koji je, kako navodi list, bio sličan krivičnim procesnim zakonima u većini drugih zemalja, tužilac je mogao da suoči svedoka, koji je promenio iskaz, sa onim što je izjavio u pretkrivičnom popstupku i da izloži svedoka riziku da bude optužen za krivokletstvo pred sudom.

Takođe po starom zakonu, ako bi svedok umro pre suđenja, njegova izjava u pretkrivičnom postupku mogla je da se koristi kao dokaz. List ocenjujje da prvo sporno pravilo "objektivno predstavlja podsticaj na zastrašivanje svedoka", a da drugo sporno pravilo predstavlja "podsticaj za ubijanje svedoka".

Kako ocenjuje list, dajući primer starice koja je videla krađu jabuke i o tome progovorila pred policijom, a lopov je za to saznao i zapretio joj da ne sme to da ponovi pred sudom, starica ima dve opcije: da potvrdi šta je rekla i rizikuje osvetu ili da povuče iskaz i ne rizikuje ništa.

"A ako se ona suprotstavi pretnjama i bude ubijena pre suđenja, njene reči o krađi postaće beskorisne", piše Oservatorio balkani e kaukazio i dodaje da je "efekat po svedoke pođednako jasan: Oni će znati da će, ako progovore, biti izloženi zastrašivanju, a ako se suprotstave, pretnja ubistvom je za optuženog kriminalca - racionalna opcija".

"Sa ovim pravilima, svedok će postati retka vrsta", ocenjuje list dodajući da je politika koja se provlači kroz zakon - oslabiti represiju nad kriminalom. List navodi da ovde "ne radi o nekakvoj nevinoj grešci" i da je prema njegovim saznanjima rad na zakonu potrajao više od godinu dana.

"Pitam se kako je ovakva politika mogla da prođe kroz ekspertske komitete, sastanke vlade i zasedanja parlamenta a da niko - čak ni Međunarodna civilna kancelarija, Euleks ili opoziciona politička stranka - ne mrdne prstom", navodi autorka teksta.

Ona upozorava da to nije sve: nacrt zakona je napravljen tako da se primenjuje samo na nove slučajeve, a ne i na one koji su u toku, ali je u parlamentu prihvaćen amandman po kojem se zakon primenjuje i na njih. List ukazuje da bi razlog za ovakve izmene mogao biti pokušaj da se Fatmir Ljimaj, protiv kojeg se vodi postupak u slučaju "Klečka" - poštedi dugotrajne zakonske kazne.

Kako se navodi, ovaj slučaj sa prevashodno zasniva na iskazima svedoka koji nisu među živima. List podseća da se jedan svedok u ovom postupku ubio nakon što je istražiteljima dao iskaz koji je i doveo do hapšenja optuženih u slučaju "Klečka".

Kao razlog smrti u štampi je naveden - nepodnošljive emocionalni stres zbog svedočenja protiv moćnika. Sud je u međuvremenu oslobodio Ljimaja i njegove svedoke, jer je sud ocenio da se reči mrtvih ljudi ne mogu koristiti kao dokaz, ali je Vrhovni sud Kosova odlučio da je to ipak moguće, pa je ukinuo presudu, naredio novo suđenje koje je u toku, a Ljimaj i ostali optuženi su ponovo uhapšeni.