Da bi izašao iz stana i ušao u njega, Milorad Senković (36) mora da se vuče po podu jer se lift u njegovoj zgradi nalazi tek na drugom spratu

BEOGRAD - Samo on zna kako mu je!
Svaki dan, već šest godina vučem se po podu i užasno se osećam što u 21. veku po nekoliko puta puzim po stepenicama, jer u mojoj zgradi nema lifta u prizemlju i na prvom spratu. Svaki put kad krenem napolje sa drugog sprata, na kome živim, znam da me čeka pakao.

Ovako je za Kurir počeo svoju ispovest Milorad Senković (36), koji živi u Ulici Milana Tankosića na Paliluli u zgradi u kojoj se lift nalazi tek na drugom spratu.
- Zamislite kako izgleda kad svakodnevno moram da se spustim na sprat ispod i popnem na sprat iznad, i to s invalidskim kolicima. Kad krenem napolje, naopačke se spuštam, ne znam samo kako se ne polomim. A kad se penjem, puzim ko neka životinja i vučem kolica sa sobom. Osam stepenika svaki dan prelazim puzeći - očajan je Senković.

Prema njegovim rečima, on se svima obraćao, ali nažalost niko nije reagovao.
- Ne znam više šta da radim. Potreban mi je lift od prvog sprata jer sam nepokretan, ali niko ne reaguje. Nikoga za to nije briga - kaže Senković i dodaje da ovaj napor može izdržati jer svakodnevno vežba.

Kurir je nekoliko puta pokušao da stupi u kontakt s nadležnima iz opštine kako bismo saznali da li postoji mogućnost da pomognu Milanu, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore.

(D. T.)

Upucali ga zbog telefona

Milorad je nepokretan od 2006. godine. Kako kaže, dok je radio kao obezbeđenje na jednom beogradskom splavu, nepoznati momci su mu pucali u kičmu i noge.
- Napali su me i hteli su da mi uzmu telefon. Pošto nisu uspeli, počeli su da mi pucaju u kičmu i noge. Od tada sam nepokretan, a do danas policija nije pronašla momke koji su od mene napravili invalida - očajan je Senković.