Predator u Evropi

Pored Srba koji žive u Austriji, Predator su želeli da imaju i kolekcionari iz Austrije i Nemačke.Naša mala „ekspedicija“, naoružana radoznalošću, prvo se obrela na štandu proizvođača planinskih brvnara. Kad smo rekli odakle smo i za koji magazin radimo, simpatični domaćin nas je na grubom engleskom jeziku odmah pitao:
- Imate li šljivovicu?

Na štandu koji predstavlja tipičnu lovačku pivnicu za stolovima od ručno tesanog drveta sedeli su „umorni“ lovci, koji su se sa svojim psima upravo vratili iz lova. Psi, germanski disciplinovani i vaspitani, mirno su ležali pored nogu gospodara ne hajući za naše pokušaje da im privučemo pažnju.

Odmah tu pored, simpatični čikica je izložio svoj mali proizvodni program od kože. Prefinjena izrada, vezeni motivi na remenicima, raznim futrolama, ali i novčanicima i sl. Cena sitnica - nijedan artikl nije bio jeftiniji od 100 evra! Kaže da bismo mogli da dobijemo 10 odsto popusta ako bismo uzeli tri stvari.

- Danke-šen - zahvalismo se iako ne znamo nemački.
Dolazimo do centralnog dela sajamske hale i zatičemo prelepo aranžiranu postavku četinarske šume u kojoj se nalaze preparati divljih svinja. Nekoliko kapitalnih primeraka, ali i krmača s prasadi iz čije se gomile izdvaja belo prasence, koje je ni krivo ni dužno nasledilo gene nekog domaćeg pretka. Tu je i lisica, koja kao da je malopre ukrala prase i kroz gustiš žuri da pobegne, kako je ne bi sačekale kljove besne majke svinje.

Ređaju se štandovi - „Zbrojovka“, „Manliher“... te dolazimo do „Merkela“. Bogata ponuda pušaka. Posetioci razgledaju i komentarišu, uglavnom na nemačkom. Iz gužve se začu: - Brale, moj čika ima istu ovakvu - i pred nama se pojaviše dva momka iz okoline Trstenika, pozdraviše se i ne htedoše da se slikaju jer, kako jedan reče, uzeo je bolovanje da bi došao na sajam.

Na „Leopoldovom“ štandu pogledali smo nekoliko dobrih optika. Pokušali smo da uspostavimo kontakt s gospodinom na štandu, koji kad je čuo da smo iz Srbije, nije hteo ni da se okrene ka nama.Za razliku od njega, dama na štandu „St. Hubertusa“ bila je više nego ljubazna i raspoložena za čavrljanje na izuzetno dobrom engleskom jeziku. Pitali smo je kakve bi mogle da budu predrasude prema nama, a ona je objasnila da je neljubaznost gospodina s „Leopoldovog“ štanda posledica toga što su mu prošle godine, dok je bio posetilac sajma u Novom Sadu, ukrali automobil.

Pomalo posramljeni, dođosmo do dela sajma koji je bio preplavljen lovačkom garderobom. Bilo je svega u ponudi, ali je opšti utisak da su cene previsoke, pogotovo za lovce s naših prostora.Zbog dogovorenog sastanka s jednim od zvaničnika međunarodnog saveta za lov (CIC) ubrzali smo obilazak i napustili sajam sa utiskom o dobroj organizaciji.