Najveću štetu od čitave afere pretrpeće domaći proizvođači štočne hrane, mleka i mlečnih proizvoda, upozoreno u Privrednoj komori Srbije

BEOGRAD - Mleko u Srbiji je zdravo i bezbedno za upotrebu, i nije bilo potrebno podizati toliku prašinu oko prisustva aflatoksina, složili su se danas učesnici okruglog stola o štetama uzrokovanim ovom aferom, koji je održan u Privrednoj komori Srbije.

Najveću štetu od čitave afere pretrpeće domaći proizvođači štočne hrane, mleka i mlečnih proizvoda, upozorili su oni, optužujući i medije da su površnim i senzacionalističkim pristupom doprineli pogoršavanju cele situacije.

Neusaglašeni pravilnici

Eksperti su ukazali da najveći problem leži u tome što pravilnici o hrani za životinje i mleko i mlečnim proizvodima nisu usaglašeni, a ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija u Srbiji, kao i da kvalitet hrane za životinje nije zakonski regulisan. Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, Željko Brozović, rekao je da prema prvim procenama mesečna šteta zbog situacije sa aflatoksinom iznosi 50 miliona evra.

Međutim, vojvođanska vlada danas je saopštila da je analiza mleka na prisustvo aflatoksina rađena u laboratorijama u Nemačkoj pokazala povišeno prisustvo aflatoksina u svim uzorcima. Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski rekao je na konferenciji za novinare da je svih 25 uzoraka poslatih u laborateriju u Baden-Virtembergu imalo više od 0,08 mikrograma aflatoksina po kilogramu. Bugarski je rekao da su rezultati analize rađene u referentnoj laboratriji u okolini Minhena ukazali su da je u svih 19 uzoraka mleka prisustvo aflatoksina od 0,1 od 0,12 mikrograma po kilogramu.

Problem sa aflatoksinom sezonskog karaktera

S druge strane, direktor sirovinskog sektora Mlekare "Subotica", Goran Stoparić, rekao je da je problem sa aflatoksinom sezonskog karaktera i da je takvo mleko "limunada" u odnosu na ostale toksine koji mogu postojati u toj namirnici.

Na skupu se moglo čuti i da su u čitavu priču "prste umešali" određeni lobiji radi preuzimanja tržišta, kao i da ova trenutna dešavanja mogu ugroziti položaj Srbije u CEFTA regionu, jer postoji mogućnost da proizvođači iz ostalih zemalja zauzmu tržišne srpsku poziciju, kada je reč, na primer, o izvozu stočne hrane.
Podsetimo, trovanje aflatoksinom može izazvati žuticu, ako neko odjednom popije 12.000 litara mleka, ali na duge staze može izazvati rak ako se pije svakodnevno najmanje desetak godina i duže. Svakako da nije poželjno "imati" aflatoksine u mleku, ali manja količina u kraćem vremenskom periodu nije "opasna po zdravlje".

Prema zakonskim propisima za mleko koji važe u Srbiji, dozvoljeno je maksimalno 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu. U Americi je dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,5 mikrograma po kilogramu, a toliko je bilo dozvoljeno i kod nas do pre nekoliko godina. U zemljama Evropske unije dozvoljena količina aflatoksina je 0,025 mikrograma po kilogramu, dok u Mađarskoj nije dozvoljeno prisustvo aflatoksina u mleku.

Zabrinjavajuće je to da namirnice sa aflatoksinom različito deluju na odrasle u odnosu na decu jer uticaj zavisi od težine osobe. Računica je veoma prosta: veći uticaj aflatoksin ima kada se recimo 0,05 mikrograma rastvori na 10-20 kg dečje težine (mase) u odnosu na težinu odrasle osobe od 50-80 kg.
Inače, u Srbiji se mleko redovno kontroliše, i u 2012. godini ispitano je 608 uzoraka mleka i u nijednom uzorku nije nađeno prisustvo aflatoksina.