Regulativa koju je Srbija usvojila na planu borbe protiv organizovanog kriminala inspirisana je italijanskim zakonodavstvom u borbi protiv mafije, naveo je Varikio

BEOGRAD - Ambasador Italije u Beogradu Armando Varikio izjavio je da Italija i Srbija tradicionalno dobro sarađuju u borbi protiv organizovanog kriminala i pohvalio je napore Vlade Srbije u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.

Podsećajući da Italija čvrsto podržava evropsku perspektivu Srbije, Varikio je istakao da je ta podrška dovela do konkretnog angažovanja i saradnje dveju zemalja u raznim oblastima.

"U sektoru borbe protiv organizovanog kriminala, tradicionalna bilateralna saradnja proširila se i na svakodnevne kontakte sa EU i drugim međunarodnim organima uključenim u borbu protiv organizovanog kriminila", rekao je Varikio otvarajući međunarodni seminar "Italijanska, Bugarska i Balkanska iskustva u oblasti istraživanja konfiskovanja i upravljanja imovinom stečenom krivičnim delima".

Prema njegovim rečima, dve zemlje čvrsto sarađuju i razmenjuju iskustva u ovoj oblasti, a regulativa koju je Srbija usvojila na planu borbe protiv organizovanog kriminala inspirisana je italijanskim zakonodavstvom u borbi protiv mafije.

Varikio je pohvalio opredeljenost Vlade Srbije za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i poručio da srpske vlasti u tome imaju punu podršku Italije.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da je zaplena nezakonito stečene imovine najdelotvornije sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala.

"Oduzimanja celokupne imovine stečene kriminalnim delima jedini je način da se slomi kičma sistemu organizovanog kriminala i uništi izvor njegove moći", rekao je Radisavljević.

Navodeći da je Italija decenijama lider u borbi protiv organizovanog kriminala, Radisavljević je rekao da italijansko iskustvo pokazuje da je zaplena imovine organizovanih kriminalnih grupa najdelotvornije sredstvo za eliminisanje tih grupa i da donosi bolje rezultate od zatvorskih kazni, jer sprečava kriminalce da po odsluženju kazne uživaju u imovini stečenoj na nezakonit način.

Prema njegovim rečima, bogatstvo omogućava vođama kriminalnih grupa da pokušaju da mitom ostvare uticaj na sistem, a oduzimanje imovine ostavlja ih bez sredstava.

"Srbija se u rešavanju problema oduzimanja imovine opredelila za model zasnovan na iskustvima i praksi Italije, uz nužne modifikacije zbog specifičnosti organizovanog kriminala u zemlji", rekao je Radisavljević.

Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom pozitivno su ocenili i međunarodni eksperti i Ustavni sud Srbije i prvi rezultati njegove primene su "iznad svih očekivanja", ali za četiri godine svog sprovođenja bio je često meta kritika, dodao je on.

"Ne mali broj tih komentara dolazi kao posledica lobiranja pojedinaca i grupa čiji su interesi doslovnom primenom ovog zakona neposredno ugroženi", ocenio je Radisavljević.

Radisavljević je istakao da je vrednost oduzete imovinske koristi samo prošle godine iznosila ukupno oko 5,5 miliona evra, što je, kako je primetio, dva puta više od budžeta Tužilaštva za 2013. godinu.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je, prema njegovim rečima, za četiri godine pokrenulo 652 finansijske istrage, izdalo 33 naredbe o zabrani raspolaganja imovinom i podnelo 229 zahteva za privremeno oduzimanje imovine, od kojih je sud usvojio 161 zahtev.

Rezultat tih mera je privremeno oduzimanje 147 kuća ili stanova, 16 poslovnih prostora, 24 garaže, 97 parcela građevinskog zemljišta, 40 motornih vozila, više od milion evra gotovog novca i akcije vredne više od 52 miliona dinara.

Radisavljević je kazao da je Tužilaštvo podnelo i 21 zahtev za trajno oduzimanje imovine, od kojih je sedam zahteva usvojeno, jedan je odbijen, a o ostalima se još odlučuje. Na osnovu tih zahteva je oduzeto 10 kuća i stanova, dva poslovna objekta, dve garaže, četiri putnička vozila i novac u iznosu od 200.000 evra.

Pošto organizovani kriminal ne poznaje državne granice, čemu je doprinela globalizacija, povezivanje tržišta, slobodan protok robe i kapitala i sloboda kretanja, nužno je da i odgovor na taj problem bude globalan, što se može postići planiranjem i usklađivanjem zajedničkog delovanja, razmenom iskustava i implementacijom najbolje prakse, zaključio je on.