Devetogodišnjoj devojčici iz Čačka koja je rođena bez ruku lekari će, dok bude na letnjem raspustu, izraditi proteze

ČAČAK - Radost bez granica!
Jelena Pavlović (9) iz čačanskog sela Ostra dočekala je najradosniji dan u svom životu. Devojčica rođena bez ruku, koja je zahvaljujući pisanju Kurira dobila pomoć mnogih dobrih ljudi, uskoro će dobiti proteze.

Naime, njen otac Tiosav Pavlović (47) posetio je pre nekoliko dana beogradsko predstavništvo jedne ugledne evropske firme kojoj su ortopedska pomagala uža specijalnost. Tiosav kaže da će mala Jelena već na sledećem letnjem raspustu boraviti u prestonici kako bi kolegijum uglednih svetskih lekara doneo odluku kakve proteze će joj odgovarati. Jelena je presrećna što će imati ruke kao i druga deca.
- Radujem se i zato što ću prvi put videti Beograd! - nasmejano nam priča Jelena.

Roditelji velike nade polažu u savremenu tehnologiju, za koju veruju da Jeleni može omogućiti normalno detinjstvo.
- Posle prvih tekstova koje ste objavili javljali su nam se ljudi sa svih strana nudeći pomoć mojoj porodici, i svima im zahvaljujemo. Tek pre nekoliko meseci javio nam se čovek iz Berlina s predlogom kome da se javimo kako bi Jelena dobila ruke. Imali smo mogućnost da odemo u Nemačku ili Austriju, gde ta firma ima svoja predstavništva, ali ipak smo se odlučili za Beograd, gde takođe posluju, jer je to za nas mnogo lakše i jeftinije. Bar za početak. Kasnije, ako bude potrebe, Jelena će možda ići i u inostranstvo - navodi presrećni otac. On dodaje da su ga lekari upozorili da će Jelenin proces privikavanja na pomagala biti dug i mukotrpan, jer je retka pojava da se ortopedska pomagala izrađuju za osobu koja od rođenja nema ruke.

- Rečeno mi je da će Jelena za prvo vreme dobiti probne, potom estetske, a ako to sve prođe kako treba, i funkcionalne proteze sa sajlama. Ali, pre nego što bilo šta preduzmemo, predstoji nam serija pregleda čačanskih lekara, raznih provera njene fizičke spremnosti - kažu Jelenini roditelji Leposava i Tiosav.

Kad poraste, biće slikarka

U međuvremenu, nasmejana devojčica i dalje crta i piše nogama, stopalima drži pribor za jelo i odrasta vrlo samostalno imajući u vidu hendikep sa kojim je rođena. Raduje se svaki put kada zazvoni telefon a sa druge strane se čuje glas koji se interesuje za nju.
- Od slikarke iz Beograda dobila sam njene četke i boje za slikanje, volela bih da slikam kao ona kad porastem - priča ova vesela devojčica.