Cene hrane u Srbiji u narednom periodu trebalo bi da budu stabilne, a kod nekih proizvoda mogle bi da budu i niže do 10 procenata, ocenili stručnjaci

BEOGRAD - Cene hrane u Srbiji u narednom periodu trebalo bi da budu stabilne, a kod nekih proizvoda mogle bi da budu i niže do 10 procenata, ocenili su stručnjaci.

Kako su istakli, i dalje ostaje problem pada prometa i male kupovne moći stanovništva koja je na neki način ograničavajući faktor rasta cena.

Kupovna moć je u padu, ali kriza sa prisustvom aflatoksina u mleku i pad prometa u maloprodaji za 41 procenat, svakako će uticati da će cene mleka ostati na sadašnjem nivou ili će ići na niže, rekao je ekspert u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković.

Prema njegovim rečima, zalihe pšenice, jestivog ulja i šećera su stabilne i ne bi trebalo očekivati poremećaje na tržištu, ali su cene tih proizvoda visoke i proizvođači bi mogli da ih snize između pet i 10 procenata.

"Cene mesa u Srbiji nisu se menjale pet, šest meseci, a ne treba očekivati neka veća poskupljenja barem do juna ove godine", istakao je Stanković.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) svetske cene žitarica i šećera su pale, cene mesa su ostale na istom nivou, dok su cene mlečnih proizvoda porasle, kao posledica talasa toplog vremena u Australiji.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević rekao je da su cene hrane u Srbiji definisane mnogim faktorima, da se slobodno formiraju na tržištu i da država ne može da ih kontroliše.

Milićević je, međutim, ukazao da proizvođači i trgovci ne mogu dizati često cene jer zbog malih prosečnih zarada i niskog standarda nema ko da kupi te proizvode.

On je ponovio da država može unaprediti konkurenciju na tržištu, tako što će stvoriti uslove za dolazak novih velikih trgovinskih lanaca kao što je nemački "Lidl" koji ima veliki broj proizvoda, ali male marže.

Prema podacima Instututa za tržišna istraživanja (IZIT) maloprodajni promet u Srbiji u januaru za čitavih 9,3 odsto bio je niži nego u istom mesecu 2012. godine.

To je validan indikator dodatne erozije ionako siromašne kupovne moći stanovništva, rekao je saradnik IZIT-a Saša Đogović.

Najosetniji pad maloprodajnog prometa je kod hrane, pića i duvana po stopi od 13 odsto na godišnjem nivou, a slede motorna goriva i neprehrambeni proizvodi, a ne očekuje se neki osetniji rast prometa ni u prvoj polovini godine.