Publika na velikoj sceni "Aleksandar Popović" dobro je primila ovu gorku političku satiru u formi kabarea, a producenti su najavili reprizu za 14. mart

BEOGRAD - Pozorišna predstava "Ubiti Zorana Đinđića", u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, izvedena je u utorak veče premijerno u Beogradu u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić", na 10. godišnjicu ubistva premijera.

Publika na velikoj sceni "Aleksandar Popović" dobro je primila ovu gorku političku satiru u formi kabarea, a producenti su najavili reprizu za 14. mart.

Predstava je nastala po motivima drame "Ubiti Zorana Đinđića", autora Rajka Đurića i Zlatka Pakovića, koji je uradio adaptaciju i režiju.

U predstavi igraju Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević, Jovana Stipić, Igor Filipović i Milijana Makević.

Scenografiju je uradio Nikola Džafo, muziku je komponovao Božidar Obradinović, tekst songova napisao je Tomislav Marković. Dizajn plakata potpisuje Vladimir Strajnić.

U prvim reagovanjima moglo se čuti da je predstava u scenskom smislu atraktivna, a po sadržaju mučna, što je adekvatno temi.

Dovoljno je pomenuti završni song, nakon scene dogovora o privatizaciji Aleje velikana, u kojem se peva "Na tenderu grob do groba, leševi su sada roba".

Na početku predstave svi glumci, u crnim odelima i belim košuljama, izgovaraju, pojedinačno i u prvom licu, delove Đinđićeve priče o pripremama za 5. oktobar, dogovorima sa Legijom i neposrednim posledicama.

Potom na poziv glumaca, uz upaljeno svetlo, prisutni minutom ćutanja odaju poštu preminulom premijeru.

Zatim se ređaju scene u kojima su na tapetu zemunski klan, crvene beretke, Vojislav Koštuica, patriote, tajkuni, crkva... Nije izostala ni scena samog atentata, a prikazan je i Slobodan Milošević kao velika gumena lutka.

Smeh, ali gorak izazvao je song "J... ćemo se još" (kao aluzija na poemu "Ćeraćemo se još"), koji je izveden u rok maniru, a onda i kao verzija uz gusle.

Predstava ima i uvod, jer publika ulazi u salu kroz hodnik na čijim su zidovima uveličane fotokopije novinskih tekstova koji su predhodili atentatu, dok se sa zvučnika neprekidno emituje glas Tomislava Nikolića iz tog vremena, koji poručuje: ako neko narednih dana vidi Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom.

U publici je večeras bilo dosta pozorišnog sveta, ali ne i političkih ličnosti. Predstava je već imala jedno izvođenje u Beogradu zatvorenog tipa.

Prema rečima reditelja Pakovića, ova predstava je "osveta svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili".

"Njima se treba izrugivati na smrt, jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni", dodaje on.

Pozorišna kritika je posle premijere, 5. oktobra prošle godine u Novom Sadu, uglavnom pozitivno ocenila ovaj "brehtijanski dramski igrokaz", kao "važnu i moćnu predstavu, izraz snage sinkretičkog i kritičkog pozorišta".

Paković je izjavio Tanjugu da je "naš politički život sadržaj tog umetničkog čina i te umetničke forme".

"Stvar je u tome da je ubistvo premijera Đinđića kardinalna tačka našeg društvenog života. Dakle, ono je i političko ubistvo par ekselans, ne samo kriminalni nego i politički čin par ekselans. Taj negativan i tragički čin, to je žanr naše politike i obeležava naše savremeno društvo do dana današnjeg", rekao je on.