Građanima omogućeno da identifikuju institucije uključene u borbu protiv korupcije i delove sistema u kojima dolazi do zastoja u suzbijanju i kažnjavanju korupcije

BEOGRAD - Algoritam antikorupcije, on-lajn mapa koja građanima omogućava da identifikuju institucije uključene u borbu protiv korupcije i delove sistema u kojima dolazi do zastoja u suzbijanju i kažnjavanju korupcije, predstavljen je danas u Beogradu.

Direktor Centra za primenjene evropske studije i autor algoritma Srđan Đurović rekao je da je suština programa da se definišu parametri efikasnosti u suzbijanju korupcije u oblastima javnih nabavki, finansiranja političkih stranaka i sukoba interesa.

"Algoritam je on-lajn mapa koja polazi od normativnog uređenja tako da su na njoj prikazani pravosudni sistem, nezavisna tela i izvršna vlast kao tri grane vlasti koje se bore protiv korupcije, pri čemu članovi nezavisnih tela moraju uživati personalnu, finansijsku i operativnu nezavisnost, što znači da izvršna vlast mora poštovati njihove odluke i preporuke", kazao je Đurović.
On je dodao da je dosadašnja praksa pokazala da je Tužilaštvo odbacilo svaku krivičnu prijavu za korupciju koju je podneo Savet za borbu protiv korupcije.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je prilikom predstavljanja algoritma antikorupcije, da nije dobro što institucija Poverenika zauzima vidno mesto na samom algoritmu jer to pokazuje da sistem borbe protiv korupcije u Srbiji ne funkcioniše na efikasan način.Šabić je rekao da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojim je ustanovljena institucija Poverenika, proglašen najboljim zakonom na svetu u relevantnoj oblasti, ali da izostaje praktična primena zakonskih odredbi, poput kažnjavanja institucija koje ne dostave u zakonskom roku tražene informacije.

"Svaki građanin može da zatraži antikorupcijske informacije i da ih po zakonu dobije u roku od 15 dana ali same institucije, umesto da pruže podatke, ćute zbog čega građani šalju žalbe Povereniku", kazao je Šabić."Država je pretvorena u prostor delovanja političkih stranaka pa smo tako imali situaciju u kojoj administrativni odbor Skupštine Srbije šalje žalbu Povereniku jer nije mogao da dobije podatke o platama direktora Javnih preduzeća. Nespremnost tih preduzeća da sarađuju sa javnošću po pitanju informacija od javnog značaja je indikativna za postojanje korupcije", kazao je Šabić.

On je dodao da je u dosadašnoj praksi, od nekoliko hiljada prijava, kažnjeno samo nekoliko desetina prekršilaca zakonskih odredbi.Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zlatko Minić rekao je da je osnivanje tog nezavisnog tela bilo neophodno zbog prethodnog stanja u kome je, između ostalog, kontrolu finansiranja stranaka i izbornih kampanja vršila Republička izborna komisija i skupštinski odbor za finansije u čiji redovima su bili članovi političkih partija.
"Koordinacija rada antikorupcijskih tela i organa je samo jedna od 21 nadležnosti Agencije, čiji rad bitno olakšavaju sami građani predstavkama i ukazivanjem na kršenje propisa. Prava snaga građana u Srbiji još nije prepoznata, ali je dobro da se broj prijava od strane građana stalno povećava", kazao je Minić.
Projekat "Algoritam antikorupcije" sprovodi Centar za primenjene evropske studije uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo.