HEROJ BOMBARDOVANJA: Sećanje na pilota Zorana Radosavljevića

Hrabri major oboren je na današnji dan 1999. u vazdušnom okršaju s NATO avionima. Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji, rekao je majci dan pred smrt

Činjenice koje niste znali o agresiji na Srbiju 1999. godine

Radosavljevića, koji je u međuvremenu dobio i ulicu u Beogradu, kolege pamte kao sjajnog druga i vrsnog pilota, najmlađeg koji je u Jugoslaviji ikada leteo na migu-29. Rođen u Prištini u februaru 1965, Radosavljević je smatran za jednog od najperspektivnijih oficira VJ koji je trebalo ubrzo i da doktorira. Potiče iz vojničke porodice, otac mu je bio oficir JNA. Pošto je bio strastveni jedriličar, u njegovu čast svake godine se održava Regata za Zorana.

"Zahvaljući dečacima od 16 i 17 godina iz okoline Bijeljine, Zoran je sahranjen! Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake. Umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.

- Ubrzo su došli američki vojnici i maltretirali meštane da kažu gde je pilot - priča teško uzdišući Zoranova majka Rada, koja svakog dana obilazi sinovljev grob na beogradskom groblju Lešće, pisao je Kurir 2006. godine.

Dan pre pogibije odnela mu je, kaže majka, poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.

- Mama, moram - rekao je tada Zoran majci. - Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.

Kobnog dana nije se javio kući da, kao što je porodica navikla, pita kako su Marija i Marko, njegov sestrić i sestričina, za koje je mnogo brinuo kada je počelo bombardovanje. Majka Rada kaže da je predosećala da se nešto desilo. Zvala je komandu. Rekli su joj da ne brine, da su "svi piloti bezbedni".

Sestra Snežana zvala je pilote pokušavajući da sazna nešto o Zoranu.
- Govorili su da će ga naći. U stvari, svi su znali, ali niko nije smeo da kaže - seća se majka Rada pogibije svog 34-godišnjeg sina.

Voleo je sve što je plavo!

- Voleo je sve što je plavo! More, nebo, uniformu i plave devojke - osmehujući se kaže majka Rada. - Nije mogao da se odbrani od devojaka koje su njegov broj telefona nalazile preko službe 988. Zbog toga je intervenisao da se broj skloni iz telefonskog imenika. Dugo posle smrti devojke su ga i dalje tražile telefonom, priseća se majka Rada.

Zoranov veliki prijatelj, pukovnik Nebojša Đukanović, zamenik komandanta VS PVO, kaže da je bio pun života i energije.
- Bio je visok, lep i naočit momak, koga su žene volele. On je voleo samo avione - seća se Đukanović.