Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta ističe da Hrvatska nije ispunila evropske standarde iz poglavlja 23 - pravodsuđe i ljudska prava i dodao da postoje još brojna neresena pitanja

BEOGRAD- Hrvatska nije ispunila nijedan uslov koji se tiče izbeglih i raseljenih lica, Srbi povratnici i dalje su tretirani kao građani drugog reda, jer ta država nije rešila brojne probleme izbeglica, te s toga nije ni ispunila sve uslove za članstvo u EU, kažu predstavnici Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske.

Oni, reagujući na izjavu komesara za proširenje EU Štefana Filea da je Hrvatska ispunila uslove za pristupanje EU po svim poglavljima, navode da Hrvatska nije ispunila nijedan uslov koji se tiče izbeglih i raseljenih lica, a među kojima su rešavanje imovinskih i stanarskih prava, penzije, pitanje nestalih...

Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir kaže da Hrvatska nije ispunila ono što su ispunile ostale članice koje su sukcesori.

"Nisu, na primer, vraćena oduzeta stanarska prava. Umesto toga donet je program stambenog zbrinjavanja što ne može biti rešenje za stanarska prava. Penzioneri su ostali bez svojih penzija. U poslednje vreme je prisutan i govor mržnje, usledili su neki napadi, pa me zato zaista začuđuje da je već sada došlo do takve izjave Filea", rekao je Budimir.

Prema njegovim recima, izbegla i prognana lica očekuju da kad Hrvatska uđe u EU reši sve te probleme.

"Nažalost, izbegli i prognani Srbi koji su ostali da žive u Hrvatskoj se još tretiraju kao građani drugog reda", smatra on.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta ističe da Hrvatska nije ispunila evropske standarde iz poglavlja 23 - pravodsuđe i ljudska prava i dodao da postoje još brojna neresena pitanja.

Osim nerešenih imovinskih i stanarskih prava, Linta ističe da još nisu obnovljene porušene kuće, kao i da je još oko 50.000 osoba ostalo bez penzija.

"Imamo i problem sa neisplaćenom deviznom i dinarskom štednjom. takođe, imamo problem i što se Hrvatska upisala kao vlasnik više od 800.000 katastarskih čestica čiji su katastarski vlasnici Srbi", istakao je on.

Još jedan od problema je, kako navodi Linta, i taj što ima i dalje više od 350 poznatih grobih mesta, ali da Hrvatska nije pokazala dovoljno političke volje da se pitanje nestalih lica konačno reši.

"Očekujemo da Vlada Srbije u svojim razgovorima sa Zagrebom pokrene otvorena pitanja...Takođe, očekujemo da konačno na dnevni red dođe jedan međudržavni sporazum o sukcesiji, odnosno Aneks G tog sporazuma, u kome se kaže da bi svim građanima bila zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31.decembra 1990. godine, a da svi ugovori sklopljeni za vreme rata budu proglašeni ništavnim", rekao je Linta.

On je dodao da je taj sporazum, kao i ostvarivanje svih ostalih, međunarodna obaveza Hrvatske.