Srbija je kineskoj firmi dostavila potrebnu dokumentaciju, a Kinezi imaju rok od dva meseca da urade studiju izvodljivosti o spajanju Dunava i Egejskog mora

BEOGRAD - Velike mogućnosti.
- Svaki od sedam srpskih gradova na kanalu Morava - Vardar-Aksios imaće izlaz na šest svetskih mora, Severno, Baltičko, Sredozemno, Jadransko, Egejsko i Crno, i na Atlanski okean, što će im otvoriti velike mogućnosti - kaže Dragan Dunčić, v.d. direktora Republičke agencije za prostorno planiranje, član Radne grupe za kanal Morava i jedan od koordinatora projekta.

Srbija je juče kineskoj firmi „Čajna Gedžuba korporejšn“ (s kojom je ne­da­vno pregovarao ministar ru­darstva Milan Bačević) dostavila potrebnu dokumentaciju, pa je počeo da teče rok od dva meseca za izradu studije izvodljivosti o spajanju Dunava i Egejskog mora. Uporedo s tim, Republička agencija za prostorno planiranje radi na prostornom planu područja posebne namene plovnog kanala.

Studiju izvodljivosti radi kompanija koja, kako tvrde u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, ima 40-godišnje iskustvo i odlične reference, a najznačajnija je izgradnja najveće hidrocentrale današnjice - „Tri klisure“.

- Studija bi trebalo da pokaže ekonomski efekat i mogućnosti ostvarenja projekta, koji podrazumeva ne samo plovnost već i razvoj poljoprivrede, hidroenergetike, nautičkog turizma, slobodnih carinskih zona i robnotransportnih centara. Oceniće i koliko će sve koštati, koje su prednosti, koliko će godina trajati gradnja... Iskustva pokazuju da se ovakvi projekti realizuju po više godina - ističe Dunčić.

Kanal su mnogo kritikovali, ali Dunčić kaže da se sve zamerke nastale zbog nepoznavanja dokumentacije o projektu. Prigovaraju, kako tvrdi, oni koji nisu pročitali idejne studije izvodljivosti, koje su uradili preduzeće „Ivan Milutinović“ (PIM), Institut „Jaroslav Černi“, „Energoprojekt“, kao i ekspertski izveštaj Ujedinjenih nacija iz 1973. godine. Ideja o spajanju Dunava i Egejskog mora postoji još od 1904. godine.

Plan za sedam elektrana

„Elektroprivreda Srbije“ i nemački RWE formirali su zajedničko privredno društvo „Moravske HE“, koje bi trebalo da od Stalaća do ušća Morave u Dunav izgradi pet do sedam hidroelektrana. Pripremljena je „Prethodna studija opravdanosti s generalnim projektom sistema hidroelektrana na Velikoj Moravi“, koja je na stručnoj kontroli u nadležnom ministarstvu.


Prednosti kanala

♦ Vodeni transport
♦ Smanjenje troškova transporta
♦ Izgradnja po fazama
♦ Multifunkcionalni sadržaji
♦ Zaštita od poplava i erozije
♦ Navodnjavanje i vodosnabdevanje
♦ Hidroenergetski potencijal
♦ Nautički turizam i ruralni razvoj


Pet deonica

I deonica
Ušće Velike Morave u Dunav, sastav Južne i Zapadne Morave kod Stalaća (149,6 km)
II deonica
Stalać, Južna Morava, vododelnica kod Preševa (196,1 km)
III deonica
Vododelnice do horizontalnog kanala
između dva sliva (29,68 km)
IV deonica
Od kraja horizontalnog kanala na vododelnici kroz Makedoniju do makedonsko-grčke granice (201,68 km)
V deonica
Makedonsko-grčka granica, Solun, Egejsko more (73 km)