Nije lako živeti bez struje, ali to nije ništa otkako nam je umrla mama, priča kroz suze Milana (7) iz Mokrina, koja sa ocem, dve starije sestre i bratom živi u užasnim uslovima

MOKRIN - Tuga.
U srca četvoro dece Miroslava Jovanića (45) iz Mokrina uselila se tuga. Na pitanje kad će otići, sedmogodišnja Milana nema odgovor. Ona, brat Dragan (10) i sestre Miroslava (13) i Ivana (17) navikli su se na život bez struje, koja im je isključena već godinu dana.

Milana kaže da nije lako raditi domaće zadatke uz sveću, ili se kupati u koritu. I prazan želudac može da se izdrži, ali nikako bol zbog gubitka majke.
- Otkako sam pre tri godine ostao bez posla, ovako se zlopatimo. Radio sam dvanaest meseci u livnici, a pre toga 21 godinu u „Železnici“, gde sam proglašen tehnološkim viškom. Nemaština je suprugu koštala glave. Popila je šaku lekova i umrla. Teško mi je bez nje, ali zbog dece moram da izdržim. Svestan sam da ne mogu da im nadomestim majčinu ljubav - teškom mukom priča Miroslav, koji decu i sebe prehranjuje novcem koji od države dobija na ime socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Kaže da bi radio bilo šta, samo da ima da ih prehrani. Struja im je zbog duga od oko 60.000 dinara isključena.

U vreme naše posete sveća je gorela samo u kuhinji. Dragan je Milani pomagao da uradi domaći zadatak. I dok bi njega obradovalo da ponovo može da gleda televizor, ima kupatilo, ili da tata dobije materijal i zapuši rupe na krovu, Milana ima samo jednu želju:
- Volela bih da mi se vrati mama...

(S. U.)

Pomogao samo Crveni krst

S reporterom Kurira pre dva dana se u sirotinjskom domu Jovanića obrela i ekipa kikindskog Crvenog krsta. Saznavši gde idemo, odlučili su da pomognu:
- Dostavili smo im najosnovnije životne namirnice - brašno, ulje, testeninu, konzerve. Apelujem na sve ljude dobre volje da im pomognu - rekla je sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab.