Godišnjica ubistva Ćuruvije: Nada da će se istina najzad saznati

Nakon polaganja venaca i paljenja sveća na mestu ubistva, predstavnici novinarskih udruženja izrazili su nadu da će konačno biti otkrivene ubice i nalagodavci ubistva osnivača i vlasnika Dnevnog telegrafa, Nedeljnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavka Ćuruvije.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović je kazao da je formiranjem Komisije za istraživanje ubistva novinara iskazana politička volja da se pronađu ubice Slavka Ćuruvije.

Obradović se, međutim, juče povukao iz te komisije, jer nije saglasan da se osobama koje su direktno učestvovale u organizovanju ubistva Ćuruvije ponudi status zaštićenih svedoka, a danas je izrazio nadu da je i na drugi način moguće pronaći i kazniti ubice novinara.

"Hoću da verujem da neće doći do sklapanja sporazuma sa onima koji su bili na čelu Miloševićevog eskadrona. Nadam se da je moguće i na drugi način doći do istine", naveo je predsednik NUNS-a. Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović je izrazila nadu da će na narednoj godišnjici ubistva Slavka Ćuruvije biti poznata cela istina o tom zločinu.

Pomenu na mestu Ćuruvijinog ubistva, ispred stana u kom je živeo u Svetogorskoj 35, pored njegove supruge i brata, prisustvovali su između ostalih poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, predsednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu Vesna Marjanović i brojne kolege novinari.

Vlasnik novina "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, a agresija NATO na tadašnju SRJ već je bila u toku.

Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog "Dnevnog telegrafa", u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, br. 35. u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu "Politika ekspres", koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za "priželjkivanje bombi i izdaju".

Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, "povučeni sa zadatka".

Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je "27 pratilaca" pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Komisija za istraživanje ubistava novinara saopštila je juče u vezi s ubistvom Ćuruvije, da je taj slučaj najobimniji po količini prikupljenog materijala, svedočenjima, dokazima i izjavama i sadrži više od 2.000 strana dokumenata.

Evidentirani su svi koji mogu pomoći svojim svedočenjima, bilo kao zaštićeni svedoci ili svedoci koji nisu učesnici događaja, "a kojima je potrebna zaštita jer postoji mogućnost da raspolažu činjenicama koje bi bile relevantne za utvrđivanje identiteta ubica".

U saopštenju se navodi da će Komisija predložiti Tužilaštvu za organizovani kriminal da pokrene proces u kojem bi bila ponuđena zaštita ovim licima, ako prezentuju ključne informacije koje bi dovele do identifikacije ubica i nalogodavaca i uspešnog sudskog epiloga ovog procesa.

Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči trinaeste godišnjice ubistva Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer ubistvo njegovog brata još nije razrešeno.