Јedan od motiva zašto sam upisala ovaj fakultet je i taj da se smanji upotreba oružja, nasilja. Nesporazum ili konflikt, sve može da se reši dijalogom i kompromisom, kaže za Kurir Biljana Stojanović

BEOGRAD - Žene i bezbednost, nisu pojmovi koji na prvi pogled deluju logično, međutim poslednjih godina sve veći broj žena u službama bezbednosti menjaju takvu svest u srpskom društvu. Ipak, i dalje postoje brojne predrasude i prepreke, pogotovo kada je u pitanju zaposlenje, gde pripadnice ženskog pola u većini slučajeva imaju teži put do sigurnog radnog mesta u struci.

Životna priča Biljane Stojanović iz Beograda jedna je od takvih.
"Upisala sam Fakultet bezbednosti jer je to bio fakultet dosta drugačiji od ostalih. Kada sam gledala koje discipline se obrađuju na fakultetu, videla sam da imaju različite naučne discipline, širok spektar i to me je privuklo. Upisala sam smer Bezbednost. U to vreme kada sam upisivala, fakultet nije bio toliko popularan kao danas. Jedan je od pet najatraktivnijih danas, kada se uzme u obzir broj zainteresovanih u odnosu na broj mesta. Međutim, zbog nemogućnosti pronalaženja posla, završila sam još dva stručna ispita "Bezbednost i zdravlje na radu" i "Protivpožarna zaštita". Trenutno radim sa srednjom stručnom spremom u jednoj mladoj firmi za pružanje usluga bezbednosti, sa mladim i ambicioznim ljudima. Verujem da će pomenutoj firmi biti pružena mogućnost da se razvija i napreduje, a time i nama. Ne radim u struci, ali nadam se da će uskoro to da se promeni i da ću postići ono što želim.

Sa kojim još motivima si upisala baš taj fakultet?

"Jedan od motiva zašto sam upisala ovaj fakultet je i taj da se smanji upotreba oružja, nasilja. Mene oružje ne privlači. Ako nastane neki nesporazum ili konflikt, sve može da se reši dijalogom i kompromisom. Ne mora da se upotrebi oružje da bi se problem rešio."

Da li si na fakultetu ostvarila onu ideju sa kojom si upisala?

"Delimično sam ostvarila ono što sam želela. Nekako, sam taj odnos student - profesor nije dovoljno razvijen, nije nam pruženo dovoljno prostora da kritički razmišljamo, čini mi se da su nas samo terali da učimo, a ne da dublje razmišljamo, da proširujemo vidike, da razvijamo svest o različitim stvarima. To je prosto bilo samo za ocenu, da se spremi i nauči. Takođe, imali smo jako malo prakse."

Završila si težak fakultet, ali ne radiš u struci. Zašto?

"Teško je kada živiš u Srbiji i znaš da je nešto neostvarivo, da razmišljaš o tome. Na primer, želiš da imaš auto, ali ne razmišljaš o tome jer znaš da nemaš tu mogućnost, pa se snalaziš sa onim što možeš. Gledala sam da se sama, svojim trudom i radom, i time što ću završiti fakultet, probijem u životu. Zato sam i prihvatila da radim posao sa nižom stručnom spremom da bih mogla da postepeno učim i dostignem nešto. Čak sam i na konkursima, na kojima sam se javljala bila spremna da volontiram, da stičem iskustvo i praksu, i kasnije da tim znanjem pronađem odgovarajući posao."

Šta bi bio tvoj opis posla u struci?

"Posao sa završenim fakultetom je upravljanje i rukovođenje poslovima i situacijama, kako iz oblasti bezbednosti tako i iz drugih oblasti. Kada bih, na primer, radila u obezbeđenju nekog sportskog događaja, sarađivala bih sa službama bezbednosti, kao što je na primer MUP, BIA, radila bih bezbednosnu procenu. Na osnovu toga uradila bih procenu rizika tog događaja, da li je visoko rizičan ili ne. Na osnovu toga se određuje broj ljudstva i tehnička sredstva koja će se upotrebljavati, na kojim pozicijama i koji zadaci bi im bili dodeljeni."

Koji je bio odnos muških i ženskih studenata na fakultetu za vreme tvog studiranja?

"Naš fakultet ima četiri smera Bezbednost, Odbrana, Menadžer ljudskih resursa i Zaštita životne sredine. U mom smeru se prima najveći broj studenata, a bio je malo veći broj žena. Na celom fakultetu je više žena studenata."

Da li je ženama teže da se zaposle u struci nego kolegama muškarcima?

"Utisak mi je da smo tokom studiranja bili ravnopravni, da nije bilo nikakve diskriminacije. Međutim, kada smo završili fakultet i probali da nađemo posao u struci, to se nekako promenilo. Više su pružane mogućnosti i više su na razgovore za posao zvane kolege, a i sami konkursi vrlo često se obračaju muškoj populaciji, iako je taj posao i za nas pripadnice ženskog pola."

Da li si doživela neki takav primer u praksi?

"Često kad kažem da sam završila Fakultet bezbednosti, to sagovornici povezuju sa snagom. Stalno pitaju, jel ti znaš neku borilačku veštinu? Gledaju me kroz prizmu nekog muškog lika. Svi očekuju da vide u meni nekog jakog muškarca. Pitali su me jednom kada sam konkurisala za posao, da li znam šta sve nosi taj posao, da li znam koliko je rizičan, da li mogu sa svim tim da se borim, da je to pretežno muški posao, pitali su me otkud to da ja izaberem taj fakultet. Kada neka devojka kaže da je upisala ekonomiju, onda je niko ne pita zašto je to izabrala. Međutim, kada kažem da sam završila Fakultet bezbednosti, svi pitaju, otkud to, zašto to?"

Kako su tvoji bližnji reagovali kada si upisivala Fakultet bezbednosti?

"Moji su se pitali zašto baš to, zašto ne upišem ekonomiju pošto sam završila srednju ekonomsku. Bliski prijatelji su bili iznenađeni ali su me podržavali."

Da li bi preporučila nekoj devojci da upiše taj fakultet?

"Da, preporučila bih. Time se borimo da ostvarimo svoja prava kao žene. Poručila bih im da idu svojim putem, da ne budu pod uticajem okoline ili sredine i šta će oni da kažu."

Koje još probleme vidiš u radu u struci?

"Ako se i zaposlimo u struci, onda imamo problem da napredujemo. Na glavnim pozicijama su uglavnom muškarci. Čak i naše kvalifikacije i naša stručnost ne dolaze toliko do izražaja. Moramo više da se dokazujemo i da radimo. Kasnije sam uvidela da postoji takozvani efekat "staklenog plafona". To je ženama opšte poznata metafora koja označava poziciju ogromnog boja žena i njihovu nemogućnost da napreduju do najviših pozicija! Bez obzira na njihove kvalifikacije i stručnost u jednom trenutku će udariti u taj takozvani "stakleni plafon".