Genetička istraživanja pokazuju da su veće grupe ljudi na jednom prostoru suviše izmešane i suviše slične da bi se moglo govoriti o nacionalnom genu

BEOGRAD - Srbi, Hrvati i Bosanci imaju skoro identično genetičko nasleđe, pokazuje veliko istraživanje o DNK koje je sproveo makedonski Institut za sudsku medicinu.

Pored novih saznanja, nove DNK tehnologije otvaraju pitanja, od kojih su neka posebno popularna na Balkanu: Da li su Srbi potekli od Vikinga, Slovena ili Avara i da li uopšte postoji nacionalni gen?

"Individualno deklarisanje pripadnosti nekom savremenom narodu nema previše veze sa biologijom i genetičkim nasleđem", kaže dr Biljana Stojković sa Katedre za genetiku i evoluciju na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Genetička istraživanja pokazuju da su veće grupe ljudi na jednom prostoru suviše izmešane i suviše slične da bi se moglo govoriti o nacionalnom genu.

"Analize pokazuju da su ideje o “genetičkoj čistoći” bilo kog savremenog naroda, a posebno u Evropi, potpuno pogrešne", dodaje dr Stojković.

Istorija se čita iz gena na osnovu markera. Pošto su oni stabilni i ne podležu selekciji, ove mutacije ukazuju na zajedničke predačke linije među savremenim ljudima. Ljudi sa istom mutacijom spadaju u skup koji genetičari nazivaju haplogrupa i oni imaju istog pretka.

"Kada se prihvate određeni istorijski podaci o geografskoj lokaciji nekog drevnog naroda, najčešći haplotipovi kod savremenih ljudi u tom regionu smatraće se genetičkom odrednicom davnog plemena. Prisustvo takvog haplotipa u nekom drugom savremenom narodu ukazivaće nam da je bilo mešanja i da su takvi haplotipovi, najčešće poreklom iz većeg broja tih drevnih naroda, predstavljali genetičku osnovu za ono što u geopolitici nazivamo ovaj ili onaj narod", objašnjava Stojković.

Ipak, "dodela različite mešavine" otvara prostore za isticanje različitosti, što je posebno aktuelno među komšijama na Balkanu.

"Ako već nismo čistokrvni i na taj način jasno odvojeni od nekih drugih, zadovoljićemo se time da smo neka drugačija mešavina. Ljudi koji žele da svet vide na taj način, pronaći će u svakom naučnom podatku priliku da ga uklope u sopstvenu ideološku vizuru", ističe dr Stojković.

Praćenje prostiranja haplogrupa dalo je uvide u prošlost homo sapiensa i pokazalo da svih sedam milijardi ljudi verovatno ima poreklo iz zajedničke domovine - Afrike.