GODIŠNJICA: 14 godina od bombardovanja RTS

BEOGRAD - Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Zašto?", noćas u 2 sata i šest minuta, porodice, kolege i prijatelji odali su poštu ya 16 radnika RTS, poginulim u bombardovanju 1999. godine.

Tačno u 2 sata i šest minuta navršilo se 14 godina od pogibije 16 radnika Radio-televizije Srbije. NATO je 23. aprila 1999. godine bombardovao RTS sa dva razorna projektila. Porodice, kolege i prijatelji položili su vence i upalili sveće kod spomenika "Zašto?" u Aberdarevoj ulici.

"Neko ko je morao da ih zaštiti, to nije uradio. U dva sata i šest minuta raketa NATO pakta je prekinula njihove živote. Ostala je samo večita tuga i sećanje Danas se, kao mi svih ovih godina pitamo: Zašto?", rekao je Miroslav Medić, koji se u ime porodica stradalih radnika RTS-a obratio okupljenima.

"Zašto je bilo potrebno da ovim 16 divnih ljudi izgubi svoje živote? Odgovor još uvek nismo dobili", rekao je Medić.

"Stradali su nevini od najveće vojne sile kojoj svet ni danas ne sme da sudi. Smrtonosnoj raketi, ljudsku metu podmetnuli su oni kojima je trebala neka tragedija u političkom obračunu sa svetom. Zajedno su ih ubili. Sada istinu kriju", rekao je u ime RTS Dejan Gligorijević, glavni i odgovorni urednik Zabavnog programa.

"Ne moraju na nam kažu Amnesti interenenel i Međunarodna federacija novinara da je bombardovanje civilne mete ratni zločin i da je bombardovanje RTS otvorilo eru napada na medije u ratnim zonama celog sveta. Ono što ne znamo, ono što naše društvo i dalje duguje porodicama i javnosti je je odgovor na pitanje kome je u tadašnjoj vlasti bilo važno da bude poginulih u zgradi RTS-a... Neka im je večna slava", rekao je Gligorijević.

U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije. UNS i Sindikat novinara Srbije pozvali su novinarske asocijacije i sindikate iz država članica NATO da zatraže u svojim zemljama nezavisne istrage tog ratnog zločina.

Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Vlada Srbije formirala je početkom godine Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

U proleće svake godine u znak uspomene na poginule medijske radnike RTS održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".