Iako je 1991. bio u logorima u kojima su mu hrvatski vojnici polomili rebra i trajno ga onesposobili, Milorad Blagojević ostao bez doživotnih primanja

BEOGRAD - Tortura ne prestaje.
Srbina Milorada Blagojevića hrvatski vojnici su u zloglasnim logorima Krestinac, Gospić i Otočac 1991. godine ubijali od batina i mučili elektrošokovima, zbog čega je kao invalid dobio penziju, ali posle 20 godina od zločina Milorad je ostao bez nje, ukinuta mu je!

- Prošao sam sve komisije i jasno je bilo da sam ratni vojni invalid. Svi organi su mi oštećeni 50 odsto, što mi i piše na dokumentima, ali problem je nastao zbog neispravne i neproverene dokumentacije. Već dva meseca ne primam penziju. Prvo su iz opštine Palilula, odsek za boračko-invalidsku zaštitu, zahtevali od Ministarstva odbrane da provere moje podatke. Problem je nastao kad su iz Ministarstva odbrane poslali podatke u kojima se potkrala greška. Oni su dostavili dopis iz 2003. godine s pogrešnom tvrdnjom da sam rođen u Gospiću i da komisija nema podatke o mom invaliditetu i penziji, kao i da sam povrede zadobio kao civilno lice, a ne kao vojnik teritorijalne odbrane. To nije tačno, ali se niko nije našao ko bi proverio, pa su me zato sad ostavili bez penzije - kaže očajni Milorad.

Nakon ovog dopisa doneta su rešenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i opštine Palilula, da se Miloradu obustavi isplata invalidske penzije. Kako piše u dopisu koji je dobio, na rešenja se ne može podneti žalba, ali je Milorad podneo tužbu.
- Meni je zbog pogrešnih podataka uništen život. Niko me ništa nije pitao, niti me je pozvao da posvedočim pre nego što su doneli rešenje o ukidanju. Ta invalidska penzija bila je moje jedino redovno primanje, nikog nije briga kako ću bez toga da živim. Ja sam sad očajan čovek, ali se ipak nadam da će se rešenje ispraviti - kaže Blagojević.

Do zaključenja broja nismo dobili odgovore od tri institucije koje su uključene u donošenje rešenja o ukidanju penzije.

Kačili su me na plafon

Milorada su u logoru krvnički mučili.
- Toliko su me tukli da su mi odjednom polomili čak deset rebara. Nisam mogao da stanem na noge, a kad padnem s nogu, oni me onda cokulama šutiraju po glavi dok ne izgubim svest. Kačili su me i na plafon, pa povezivali na struju. To su muke zbog kojih se uznemirim i kad ih pomenem iako je prošlo toliko godina - kaže namučeni Milorad.