Uprava za obezbeđenje ličnosti MUP čuva 58 ličnosti sa 1.300 policajaca. Tome treba dodati i osobe koje čuvaju vojska i "bezbednjaci", a čiji je broj nepoznat.

BEOGRAD - Srpski političari su još od ubistva premijera Zorana Đinđića najčuvaniji u regionu, i među bolje obezbeđenima u Evropi. Dok Nemačka ima tek nešto više od 30 štićenih ličnosti, u Srbiji ih je najmanje 58. Toliko ih čuva Uprava za obezbeđenje ličnosti MUP, ali tome treba dodati i one koje čuvaju vojska i “bezbednjaci”, a čiji je broj nepoznat.

“Kobre” obezbeđuju ministra odbrane Aleksandra Vučića, ali i nekoliko bivših funkcionera, kao što su Boris Tadić i eksministri Dragan Šutanovac i Snežana Malović. Ivicu Dačića čuva posebno policijsko odeljenje, a pratnju imaju i potpredsednici Jovan Krkobabić, Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić, ministar Velimir Ilić, Slavica Đukić Dejanović, kao bivša predsednica Skupštine, i Nebojša Stefanović, kao aktuelni. Pratnju vojske ima načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, a šefove BIA, VBA i VOA čuvaju “bezbednjaci”.

Mimo toga, još oko 40 političara, među kojima i lider DSS Vojislav Koštunica, ima obezbeđenje po mestu stanovanja (policija patrolira ispred njihovih domova). Takođe, oko 300 službenih vozila svakodnevno se kreće drumovima, a rotaciona svetla ima oko 10.000 kola, uključujući i policijska (samo oni imaju 8.500). Prema nekim procenama, na poslovima čuvanja lica angažovano je oko 1.300 policajaca.

"Pravo na obezbeđenje imaju predsednik, premijer, ministri odbrane i policije, i ostali za koje MUP proceni da im je i kada potrebno. Svi oni, prema proceni policije, imaju pravo i da sa obezbeđenjem idu na službena i privatna putovanja", kaže Milivoje Mihajlović, šef Vladine kancelarije za saradnju s medijima.

Policijsko obezbeđenje imaju i čelnici svih parlamentarnih stranaka, osim Dragana Markovića Palme. Lider SPO Vuk Drašković je pratnju dobio 2001, posle hapšenja Radomira Markovića, dok ga lider LDP Čedomir Jovanović ima na osnovu policijske procene.

Kada zvanično obezbeđenje prati one koje čuva u inostranstvu, država plaća dnevnice, prevoz, hotelski smeštaj i ostale troškove. Oni, po rečima Marka Miloševića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, nemaju pravo “napolju” da koriste oružje, osim uz posebne dozvole. Zato se dešava da čuvani putuju u pratnji privatnog “bodigarda”.

"Dobar deo političara koristi upravo usluge privatnog obezbeđenja, a to tržište je šaroliko - od velikih firmi, do sumnjivih telohranitelja iz kriminogenih struktura. Problem je što ova oblast još nije zakonski regulisana, a u njoj rade desetine hiljada ljudi", napominje Milošević.

Zakonom nije regulisano ni korišćenje trepćućih svetala, pa tako i “rotaljke” koristi ko stigne.

"Predložili smo donošenje podzakonskog akta koji bi preciznije regulisao ovu oblast, međutim pravilnik još nije donet. Tako rotaciju koristi svako ko za sebe misli da je “viđeniji” - od estradnih zvezda do zaštićenih svedoka - kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.