Danas je Veliki petak

Vernici i Pravoslavna crkva obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu.

Toga dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade".

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

U Vaskršnjoj poslanici patrijarh srpski Irinej pozvao je vernike da ostajući uz Boga, ostanu dušom i srcem i uz stradalni narod na Kosovu i Metohiji i u svim krajevima zemlje gde pravoslavni stradaju zbog imena i vere u Hrista.

"Pozivajući vas sve na bogoljublje i čovekoljublje, deco naša duhovna, pozivamo vas i da svagda ostanete uz onoga koji je pobedio sva stradanja i iskušenja, koji je na kraju pobedio smrt kao našeg najvećeg neprijatelja, da, ostajući uz njega, ostanemo dušom i srcem i uz naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji, i u svim krajevima zemaljskim gde pravoslavni stradaju zbog svog imena i svoje vere u Hrista, koji je rekao - ne bojte se, ja sam pobedio svet", rekao je patrijarh Irinej.

Poručio je da istina Vaskrsenja posebno snažno odjekuje u našem vremenu, prepunom patnji i stradanja - vremenu u kojem se, kao retko kada ranije, postavlja pitanje smisla i cilja života.