TAJNA: Još se ne zna šta krije Titov sef

BEOGRAD - Tročlana komisija Kabineta predsednika Srbije početkom aprila je otvorila trezor u Narodnoj banci u kom je nekadašnje Predsedništvo SFRJ pohranilo dragocenosti Josipa Broza Tita, ali se još ne zna šta je u njemu zatekla, niti koje će stvari pripasti državi, a koje Brozovim naslednicima.

Prvi osnovni sud koji vodi ostavinski postupak Brozovih naslednika, još nije dobio izveštaj o popisu zatečenih stvari, kao ni punomoćnici potomaka nekadašnjeg predsednika SFRJ, potvrdio je advokat Goran Petronijević, koji zastupa Brozovog unuka Josipa zvanog Joška.

On je naveo da punomoćnici naslednika nisu učestvovali u popisu stvari iz sefa Predsedništva SFRJ pošto nisu ni bili pozvani, a da, kao ni sud, još nisu dobili izveštaj o tome šta se sve nalazilo u njemu.

Naslednici veruju da će otvaranje trezora omogućiti da se utvrdi koje su stvari podobne za nasleđivanje.

Šta se tačno nalazi u trezoru niko tačno ne zna, a prema informacijama koje se pojavljuju u medijima, tu bi moglo da se nađe "11 vreća" sa poslednjih šest Titovih plata, nakitom i zlatom, kao i njegovim autorskim honorarima.

Popisu stvari iz sefa nisu prisustvovali ni predstavnici suda, pošto je Prvi osnovni sud dopisom iz Predsedništva iz marta, kako je tada rekla portparolka suda Gordana Vukovića, obavešten da njegovo prisustvo popisu nije potrebno.

Popis je izvršila tročlana komisija na čelu sa savetnikom predsednika Republike Oliverom Antićem. Popisu su, kako su preneli mediji, prisustvovali i savetnik predsednika general Milorad Simić i zamenik generalnog sekretara predsednika Nenad Jevremović.

Nastavak ostavinske rasprave, koja je u decembru 2011. obnovljena pred Prvim osnovnim sudom, nije zakazan, jer se čeka da se završi procedura sa trezorom u Narodnoj banci.

Ostavinska rasprava između Titovih naslednika započela je, na zahtev njegovog pokojnog sina Žarka, 14. decembra 1983. godine.

Nekadašnji Četvrti opštinski sud doneo je rešenje o podeli imovine 1989. godine.

Međutim, Brozova udovica je osporavala to rešenje, a Ustavni sud je 2000. godine proglasio neustavnim Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza.

Tada je otvoren novi proces, u kome je iznova trebalo utvrditi šta su lične stvari nekadašnjeg predsednika SFRJ.

Jovanka Broz je do sada podnela nekoliko podnesaka sudu sa spiskom svoje lične imovine, među kojima se, osim mnoštva bisera i drugog nakita, nalaze skulpture, slike, vaze, tepisi, knjige, pet automobila iz garaže Belog dvora i dva vozila iz garaže na Brionima ("rols-rojs", beli "kadilak", "linkoln"...).

Ona tvrdi da je najveći broj stvari iz rezidencije u Užičkoj 15 bio njen i Titov, stečen u bračnoj zajednici, kao i da je nakit i poklone dobila na venčanju od kumova i prijatelja, a ne kao žena predsednika.

Za veći deo nakita tvrdi da ga je dobila od supruga i da ga je sama kupovala.

Na spiskovima sa Titovom zaostavštinom, koja će se deliti, nalaze se nameštaj u duborezu, filatelistička kolekcija, kovani novac, zlatnici, austrougarski dukati, ukrasne igle sa brilijantima, rubinima i drugim dragim kamenjem, posuđe od porcelana i keramike, zlatni opiljci, tabakere, vredni satovi, albumi sa slikama...

Iza Tita je ostao i čuveni orden Suvorova, milionske vrednosti, koji imaju samo Staljin i Žukov. Tu je i kamen sa Meseca, poklon američkih astronauta.