Predstavnici mnogih lokalnih samouprava odlučili da zabrane uzgoj i promet genetski modifikovanih organizama

BEOGRAD - Srbi se oštro bune protiv GMO hrane.
Ukupno 48 gradova i opština u Srbiji donelo je deklaraciju protiv uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama (GMO) na svojoj teritoriji! Na taj način zaštitili su građane od paradajza punjenog genima ribe, svinje u koju je ubrizgana mešavina njenih i ljudskih gena, semena punog različitih hormona, koji kod njih mogu prouzrokovati različite alergije, toksične reakcije i tumore.

Dragan Vukanić, predsednik opštine Voždovac, jedan je od prvih koji je doneo deklaraciju da ta beogradska opština postane zona zabrane za GM proizvode.
- To smo uradili zbog katastrofalnih posledica GMO hrane koje su neizbežne, trajne i neizlečive, kako po čoveka, tako i po zemlju i biljke s kojom dolaze u kontakt - rekao je on i naglasio da je red da Srbija jednom uči na tuđim greškama, a ne stalno na svojim.

Mnoge države u Evropi donele su različite zakone, moratorijume i propise kako bi se zaštitile od GM proizvoda, a prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede magistra Ratka Bajčetića, za to postoje dva modela.

- Uslovi za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) obavezuju članice da ne smeju da primenjuju eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, što po automatizmu podrazumeva i genetski modifikovane sadržaje. Evropska unija protiv toga se bori na principu francuskog i nemačkog modela. Prvi se odnosi na donošenje lokalnih zakonskih regulativa, jer STO nigde ne kaže da lokalna samouprava ne sme nešto da zabranjuje, već samo država.

Nemačka je, s druge strane, pooštrila proceduru za uvoz, zahtevajući dodatne dugotrajne analize hrane i njenu strožu kontrolu - objasnio je on.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, očekuje da će se ovoj borbi za proglašavanje zone zabrane za GMO priključiti još više opština i gradova!
- Podržavam ovaj korak zbog toga što ne postoje nezavisna istraživanja o zdravstvenoj i ekološkoj bezbednosti o uzgoju GMO u prirodi.

Dodatni razlog je to što veliki proizvođači GMO u biljke ugrađuju gen koji ne ubija samo štetne insekte, već i one dobre kao što su pčele. Povećava se zagađenost flore i faune u zemlji i vodotocima, hrane i životne sredine u celosti. Na kraju lanca ishrane je čovek, pa je rezultat rada takvih kompanija da postaju vlasnici svega što je živo - objasnio je on i dodao da su potencijalni ekonomski gubici takođe važan faktor zbog kojeg treba reći ne GM organizmima.

Protest

♦ Pokret 99 odsto organizuje protest protiv genetski modifikovane hrane u Srbiji nazvan „Marš protiv Monsanta - Stop GMO“. Protesti će biti održani 25. maja u 17 sati na Trgu republike u Beogradu i na Trgu slobode u Novom Sadu.

Prostran: Držimo se zakona

♦ Srbija treba da zadrži sadašnje propise i imidž zemlje bez genetski modifikovanih organizama, što će nam omogućiti i bolju poziciju na izvoznim tržištima, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.
- Treba prepustiti velikima (EU i SAD) da se dogovore o svim tim novim tehnologijama, a mi ne treba da žurimo - rekao je Prostran Tanjugu.
On je podsetio da je Srbija donela svoje zakone o zabrani proizvodnje i prometa GMO, osim za eksperimente u nauci, ponovivši da treba da se drži svojih propisa i zakona.