Ponovo zvone zvona crkve Svete Petke u Ceranjskoj Reci
CERANJSKA REKA - Posle više od pet vekova na crkvištu nekadašnje Svete Petke na kilometar i po od magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Leposavić – Raška, kao Feniks iz pepela nikao je novi istoimeni hram.
Kako je sačuvano u predanju, ali i kako govore kameni ostaci na ovom mestu u doline reke Ceranje nekada je bio manastir. Pre dve godine monah Jovan je sa vernicima iz leposavićke opštine donacijama iz Srbije i iz Njujorka sagradio novu crkvu i zvonik, sa zvonom teškim 108 kilograma, čiji se zvuk ponovo razleže ibarskom dolinom.
Smestio se ovaj metoh manastira Sočanice uz obod reke koja razdvaja Srbe i Albance. Srbe iz Ibarske Slatine, Sočanice, Leposavića i ostalih sela podno Kopaonika i albanski živalj, tu u Ceranjskoj Reci, koji se krajem 18. veka doselio i postepeno istisnuo petnaest srpskih domaćinstava.
Pored crkve među stoletnim hrastovima, a na ostacima nekadašnjeg groblja otac Jovan izgradio je konak.
„Kada su kopani temelji crkve pronađeno je nekoliko skeleta, a ispod oltara otkriven je kostur sa prstenom na desnoj ruci. Čuvamo ga kao relikviju. Cela manastirska porta je svojevrsno groblje”, priča nastojatelj manastira Svete Petke.
Svuda među stoletnim cerovim stablima vire nadgrobni spomenici koji su pod zaštitom pokrajinskog Zavoda za zaštitu kulture.
Sam je otac Jovan već skoro drugu godinu, a boravio je u manastiru Sveti Jovan u Sočanici, a svih godina mu je bila želja da dođe tu i da u Ceranjskoj Reci u tišini i miru bude s Bogom u molitvama za sav srpski narod na Kosovu i Metohiji.
„Oduvek sam znao, od kada sam ovde na ovim stradalnim kosovskim prostorima, da ću svoje monaške dane provesti u Ceranji. Tu sam za sada sam, ne plaše me ni duge i oštre zime, kakva je bila lanjska, ne plaši me ni to što mnogi kažu da sam ovde baš na orozu Albanaca. Sa njima popijem kafu, dođu ovde napasaju stoku. Nikakvih neprijatnosti nisam imao s njima. Dođu i pomole se ovde u crkvi. A pre dve godine kada su bile barikade na putevima, sretali su se ovde u manastirskoj porti Albanci odozgo iz Ceranje i Srbi iz Ibarske Slatine, Sočanice, Kosovske Kamenice, Vuče”, kazuje otac Jovan koji je uz pomoć Aleksandra Petrovića iz Kraljeva uspeo da uredi manastirsko dvorište da poore nekoliko ari tvrde i ne baš rodne zemlje.
Veli, na jesen će zasaditi lozu, fale i sadnice, a ovde kaže dobro uspevaju jabuke, kruške i šljive, po čemu je ovaj kraj nadaleko čuven.
Otac Jovan živi bez struje. Uspeo je uz pomoć vernika da napravi „mini hidrocentralu”, ali su je kiše i snegovi početkom proleća odneli. Dok je centrala radila proizvodila je dovoljno struje da osvetli konak, crkvu i da se pod škiljavom sijalicom vidi da tu ponovo, u miru i tišini, podno brda, Sveta Petka, zaštitnica žena, ponovo čuva i štiti sve, i Srbe i Albance čije se njive graniče sa manastirskom zemljom, a čije su kuće na samo 500 metara uzbrdo.
„Vodu smo nekako doveli, a obećavaju da će pomoći da dobijemo i struju. Treba nam oko 60.000 dinara, kako bi manastir ponovo zasvetleo. Spremam hranu na gasu, a uveče pod lampama, kao nekada u tišini, molim se Bogu za sve stradalne, i sve one koji dele ovozemaljsku sudbinu”, objašnjava ovaj otresit kaluđer koji služi i pripomaže i u manastiru Svete Petke u mestu Ulije poredLeposavića.
Pitamo ga da li ima osećaj kao da živi u nekoj vrsti „karaule” tampon zoni i da li ga je pomalo strah da Albanci iz Ceranje, Košutova ili iz Šaljske Bistrice mogu da mu naude:
„Uz molitvu nema čega da se bojim. Jeste ovde sam, što bi se među ovim narodom reklo, u međuzoni”, odgovara sa skrivenim osmehom zagledan u reku koja je proletos nosila sve pred sobom.
Ne boji se nastojatelj manastira Svete Petke ni vukova koji su mu zimus do na prag dolazili, ni medveda, kojeg su tu na vrh brda Srbi ubili, jer veli s Bogom je, sa psom, koji je za njim iz Sočanice došao, a društvo im pravi i mačak Brka.
Dolazi narod ovde tokom cele godine da se pomoli Svetoj Petki, za koju se svakog petka služi akatist i subotom Sveta liturgija.
Kada je pre dve godine zvono stiglo u manastir, više od 1.000 vernika je sa suzama u očima u litiji od Sočanice do Ceranjske Reke zahvaljivalo Bogu ponovo vaskrsnuće manastira.
Priča nam otac Jovan kada je kopan temelj za postavljanje krsta, iskopan je i skelet čoveka za kojeg se sada priča da je pet vekova čekao da tu gde je sahranjen bude i mesto gde će biti postavljen krst visok nekoliko metara. Kao svetionik i pokazatelj da se pravoslavlje ponovo vraća u srpske duše.
VUČIĆ PRED VIŠE HILJADA LJUDI NA OTVARANJU DEONICE MORAVSKOG KORIDORA: Nećemo dati zemlju najgorima u ruke! Već sutra od 9 auto-putem do Vrnjačke Banje!