Pod kokardom juče bilo manje ljudi nego u Srbiji pod komunistima 1945.

RAVNA GORA - Preko prsa vise redenici...
Čitavog dana juče na Ravnoj gori zbijali su četnici redove! Najpre pred spomenikom Draži Mihailoviću, a onda okolo, oko roštilja, ražnjeva, pod šatrama, po šumarcima... Samo Vuka nije bilo!
Oko podneva, jedan iznervirani četnik, sve u uniformi, stajao je salutirajući pred spomenikom Čiča Draži:

Čiča zaćutao

- Čiča Dražo, Dražo...Nema nam Vuka, nema... Što li ga nema, da ti ne znaš...

Bronzani Čiča je ćutao.
- Vuk je dobio grip - bubnuo je koji tren kasnije iz mase jedan četnik poletarac, pa se onaj pred spomenikom brzo smirio, poverovavši da je to zaista istina.

Dvadeset i treći put zaredom, i juče su četnici na Ravnoj gori slavili početak Dražinog i četničkog ustanka protiv okupatora. Proslavu je u ime Republičke asocijacije za negovanje tradicija Ravnogorskog pokreta predvodio Aleksandar Čotrić, koji je pročitao pozdrav četnicima od prestolonaslednika Aleksandra, dok je Aleksandar Filipović Afi svečano izveo četničku himnu - „Sprem‘te se, sprem‘te, četnici“.

Ravnogorska kuhinja

- Hoćemo kralja, hoćemo kralja - uzvikivalo je iz sveg glasa nekoliko stotina okupljenih poklonika Draže i Ravne gore.

Po šatrama okolo služen je čas „pasulj ravnogorac“, čas „četnički pasulj“, pa onda gulaš iz četničkog kazana... Četnici boljeg imovnog stanja raspalili su okolo po šumarcima na sve strane roštilje, stavili na rešetke gomile mesa, bilo je i prasića i jagnjića na ražnju. Pravi četnički hepening.

- Na glavi mi četnička kokarda, a u srcu kralja Petra garda - pevali su okolo, po šumi, čitavog dana četnici pristigli sa svih strana, od Amerike do Uba i Obrenovca, iz Republike Srpske.
- Deda mi je poklonio slike, preko prsa nosi redenike... - odgovarali su iz drugog šumarka, pa nastavljali:
- Niko nema što David imade, kilo kose i dva kila brade.

(Z. Š.)


Dedinim stopama

- Vuče me Ravna gora, a ja ne mogu da se ne odazovem... Zato i dolazim već godinama. Moj deda Marko bio je kod Draže, komandir druge čete 18. pešadijskog puka. Još čuvamo njegovu zahvalnicu koju je dobio od kralja... Ja sam iz Zvečana i došao sam danas ovde da kažem braći Srbima da se mi dole nećemo dati Albancima - pričao je juče u logoru Miroljub Milentijević.