Od 2001. godine EU je Srbji namenila 3,5 milijardi evra, a od bilateralnih donatora najviše je uložila Nemačka - 1,1 milijardu evra

BEOGRAD - Srbija je do sada iz evropskih fondova dobijala 200 miliona evra godišnje, izjavio je zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić, koji se nada da će taj nivo biti zadržan i u buduće.

Dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU, kako je dodao, ne znači automatsko povećanje tih sredstava. Od 2001. godine EU je Srbji namenila 3,5 milijardi evra, a od bilateralnih donatora najviše je uložila Nemačka - 1,1 milijardu evra, kazao je Mirić.

"Što se tiče efekata iskorišćenosti, sigurno da su ti projekti doprineli da danas imamo čistiji vazduh, opremljenije bolnice, pravosuđe nije savršeno, ali je efikasnije... Efekti su vidljivi, nesumnjivo je da smo mogli mnogo bolje i više, ali ispravljamo kroz naučene lekcije", poručio je Mirić.

Prema njegovim rečima, "samo dobijanje datuma o otpočinjanju pregovora ne znači automatsko povećanje sredstava, zato što se pregovori o budžetu u EU vode između država članica, pa u ovom trenutku ne možemo da kažemo koliko će tačno iznositi sredstva za narednu finansijsku perspektivu".

"Ono koliko dobijamo danas je 200 miliona evra na godišnjem nivou i nadamo se da će taj nivo biti i zadržan", rekao je Mirić u razgovoru za Tanjug.

Mirić kaže da se Srbija nada većem obimu sredstava, pogotovo što Hrvatska više ne troši ta sredstva, ali napominje da se mora uzeti u obzir da su određene budžetske linije evropskog budžeta smanjene, tako da i to može da utiče na ukupnu alokaciju.

Mirić, koji je i koordinator za fondove EU, objašnjava da su već određene načelne cifre budžeta EU, tako da se u narednih par meseci može očekivati da budu definisane i alokacije za svaku od država ponaosob.

Nivo iskorišćenosti sredstava iz fondova EU, kako je istakao, meri se gotovo sa 100 odsto, odnosno iznosi oko 98 odsto.Sredstva su do sada, dodao je, korišćena za reformu državne uprave, poput jačanja elektronske uprave, reformu pravosuđa kroz obuku sudija i tužilaca, infrastrukturne projekte, kao što su regionalne deponije, sistemi za prečišćavanje otpadnih voda...

"Ono što su neke novine, a nismo ih do sada koristili, to su aktivne mere za zapošljavanje, odnosno direktna sredstva podrške nezaposlenima, a određena sredstva će biti direktno namenjena poljoprivrednim proizvođačima", istakao je Mirić.Kada su u pitanju uslovi za njihovo korišćenje, Mirić precizira da količina sredstava koju ćemo povući zavisi od naše spremnosti.

Pored tehničkih uslova, poput izrade projekata, projektno-tehničke dokumentacije i drugih, jedan od uslova biće i decentralizovani sistem, dodaje Mirić.

"Ono što je nesumnjivo uslov, a to je priprema za članstvo, to je takozvani decentralizovani sistem. U praksi to znači da će institucije vlade samostalno upravljati tim sredstvima i kontrolisati ih. To je jedini uslov koji nas ka članstvu čeka, dok su ovi uslovi koji se tiču projekata više stručni, tehnički. Jednostavno - koliko ćemo sredstava povući zavisi od naše spremnosti", objasnio je Mirić.