Dočekao nas je sa poklonima. Sve i da mi je bio ispravan kofer, nije moglo da stane. On se ponudio da nam nabavi nove, pa je doneo tri kofera od svojih prijatelja Italijana. Ja sam uzela jedan, a moj drugar dva. Niko nije ni posumnjao nije da bi se tu mogla naći droga, priča Kojićeva

BEOGRAD - Milica Kojić, Novosađanka koja je bila žrtva narko-trafikinga, pokrenula je zajedno sa Unijom Filozofskog fakulteta akciju “Potez za oprez”, čiji je cilj podizanje svesti mladih o tome koliko je lako biti upleten u mrežu laži i postati jedna od žrtvi narko-kartela.

Kojićeva objašnjava da se sve odigralo u Peruu u gradu Mankara, gde je sa drugarom otputovala u februaru 2011. Nagradno putovanje se ispostavilo kao paravan za transport narkotika.

- Drugar je dobio dva poklon putovanja za Peru od javne ličnosti iz Srbije, koja je bila učesnik jednog rialitija. U početku je trebalo da ide moja najbolja drugarica, ali se predomislila i putovanje poklonila meni, jer je znala da je moj san oduvek bio da otputujem u Južnu Ameriku - priča Milica Kojić.

Prema njenim rečima, sve od smeštaja i hrane preko ekskurzija bilo je uključeno u aranžman, a nekoliko dana pred povratak otišli su u grad Pjura, gde su se našli sa bratom osobe koja im je poklonila putovanje.

- Dočekao nas je sa poklonima. Bilo je tu svega, od suncobrana do suvenira. Sve i da mi je bio ispravan kofer, nije moglo da stane. On se ponudio da nam nabavi nove, pa je doneo tri kofera od svojih prijatelja Italijana. Ja sam uzela jedan, a moj drugar dva. Niko nije ni posumnjao nije da bi se tu mogla naći droga - ističe Kojićeva.

I ubrzo se putovanje iz snova pretvorilo u košmar.

- Jedne večeri u našu sobu su upali karabinjeri, koji su nam pretresli sve stvari. Pronađen je presovan kokain u zidovima kofera, ispostavilo se da je tu bilo oko 2,5 kilograma kokaina - kaže Milica, koja je uhapšena 12. marta, nakon čega su usledila tri mučna meseca zatvora i dokazivanje nevinosti.

Odmah pošto je do Srbije stigla vest da je uhapšena, u akciju spasavanja uključili su se njeni roditelji, prijatelji i kolege sa fakulteta. Usledilo je dokazivanje ličnosti, dokazi da nikad nije imala nijedan prestup...

Milica je oslobođena 13. juna, neposredno pre suđenja, dok je njen drugar u zatvoru proveo dve godine.

Danas kaže da ni sama ne zna ko je sve učestvovao u toj igri nameštanja, ali je odlučila da ispriča svoju priču da bi skrenula pažnju na to da danas u svetu postoji mnogo onih koji su mislili da se njima to ne može dogoditi, ali ipak leže u nekoj ćeliji nemoćni u pokušaju dokazivanja svoje nevinosti.