Ukoliko dete odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika deteta, predviđa novi zakon

BEOGRAD - Poslanici republičkog parlamenta usvojili su danas Zakon o pravima pacijenata, a jedna od novina koje se tim zakonom uvodi je da deca sa 15 godina koja su sposobna da rasuđuju mogu sama da odlučuju o predloženoj medicinskoj meri.

Taj zakonski predlog je podržalo 159 poslanika, a protiv je bilo 12.

Ukoliko dete sa 15 godina odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika deteta, predviđa novi zakon.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ukazala je tokom skupštinske debate da dete koje je psihofizički zrelo, a ima 15 godina ima pravo da odlučuje o medicinskoj meri i nije u obavezi da sve elemente saopšti roditelju i naglasila da treba znati da medicinsku meru uvek predlaže stručnjak, odnosno lekar.

Dete koje napuni 15 godina ima pravo i na poverljivost podataka koji se nalaze u njegovoj medicinskoj dokumentaciji, a nadležni zdravstveni radnik dužan je da ih saopšti zakonskom zastupniku u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, pa čak i ako se dete tome protivi.

Jedna od novina je i da će se zaštita prava pacijenata u buduće obezbeđivati preko savetnika za zaštitu prava pacijenata i Saveta za zdravlje.

Tim rešenjem zaštita prava pacijenata je izmeštena iz zdravstvene ustanove u jedinicu lokalne samouprave, u skladu sa decentralizacijom zdravstva i prenošenjem osnivačkih prava za zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite (domova zdravlja) na lokalnu samoupravu.

Đukić Dejanović je rekla da se tim rešenjem postiže da “neko ko je neutralan, obrazovan i poznaje zdravstveni sistem može biti zaštitnik građana”.

Novim rešenjima, kako je navela, jasno su definisana prava paciejnata, ali i obaveze i odgovornost za sopstveno zdravlje.

Tako, novi zakon propisije da pacijent ima pravo na preventivne mere, kvalitet pružanja zdravstvene usluge, bezbednost, obaveštenje, slobodan izbor doktora i predloženih medicinskih mera, pravo na drugo stručno mišljenje, pravo na privatnost i poverljivost, parvo na uvid u medicinsku dokumentaciju i pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju...

Poslanici su sa 146 glasova “za” usvojili i Zakono zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, kojim se preciznije definiše prisilni smeštaj u psihijatrijskim ustanovama. Protiv je bilo 11 posalnika.

Kako je vlada navela u obrazloženju tog zakonskog predloga, osobe koje pate od mentalnih smetnji nisu zanemarljiva kategorija stanovništva, budući da mentalne smetnje ugrožavaju više od 25 odsto ljudi u određenoj populaciji, bez obzira na pol, starost, obrazovni ili socijalni status...

Prema Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o mentalnom zdravlju iz 2003. godine, na svetu samo od depresije pati oko 340 miliona ljudi, 45 miliona od šizofrenije i 29 miliona od demencije, a kod 20 odsto osoba koja posećuju lekare opšte prakse moguće je utvrditi jednu ili više mentalnih smetnji.

Jedna od odredbi novog zakona propisuje da će se prevencija mentalnih smetnji, nega, lečenje i rehabilitacija osoba sa mentalnim smetnjama prvenstveno obavljati u domovima zdravlja, a da će se lečenje u psihijatrijskim ustanovama sprovodi samo kada je to jedini ili najbolji način da se obezbedi odgovarajući medicinski postupak.

Tako je ovim zakonom propisano, kako je objasnila ministarka, da je prinudna hospitalizacija moguća samo ukoliko postoji opasnost da pacijent ugrozi svoje zdravlje i bezbednost ili zdravlje i bezbednost drugih lica.

Takođe, vremenski limiti za zadržavanje pacijenta su ograničeni, pa tako u roku od tri dana sudija mora pokrenuti postupak i to u bolnici u kojoj je pacijent hospitalizovan.